Србија уводи скрининг на рано откривање рака плућа

С тим у вези, Удружење „Пуним Плућима“, Киника за пулмологију УКЦ Србије и ЦЕСИД, а уз подршку Министарства здравља, спровели су истраживање о информисаности грађана на тему рака плућа, превенције и скрининга. У истраживању је учествовало 600 грађана Србије у ризику, који ће и бити обухваћени скринингом, старији од 50 година, пушачи.

Проф. др Небојша Тасић, саветник министра здравља, најављујући почетак скрининга на рано откривање рака плућа рекао је да је ово веома важан дан не се само за превенцију, него за здравствену заштиту наше земље.

„Скрининг и превенција су веома чврсто повезани, јер је скрининг управо почетак превенције. Оно што је јако важно јесте да Министарство здравља има апсолутни приоритет и фокус на превентивним активностима“, рекао је проф. др Тасић.

Он је напоменуо да је Србија на другом месту у Европи по броју оболелих и умрлих од рака плућа.

„Ове бројке можемо променити јер рак плућа, као и неке друге болести, може бити излечив ако се открије на време. Та рана дијагностика су кључ успеха. Бројке су бројке, али иза тих бројева се крију људске судбине и свака од њих је страшна и зато апелујем на све грађане да се обавезно одазову скринингу на рак плућа, као и осталим скрининзима који се обављају у нашој земљи“, навео је проф. др Тасић.

На свака два сата у Србији једна особа премине од карцинома плућа. Рано откривање један је од најважнијих предуслова успешног лечења, јер статистика показује да се код више од 70 одсто пацијената карцином открије у последњем стадијуму болести, када су шансе за успешно излечење готово исцрпљене.

Реч је о подмуклој болести, јер у тренутку када се осете први симптоми већина болесника је већ у метастатском стадијуму. Симптоми у почетку могу да буду врло неспецифични – кашаљ који дуже траје и не пролази на примену антибиотика, пролонгирано фебрилно стање, малаксалост, губитак апетита, болови у грудима. Додатни проблем представља чињеница да већину болесника, представљају пушачи који су већ навикли на кашаљ и искашљавање. На тај начин не примете када кашаљ постане упорнији, израженији и промени интензитет. Управо у том периоду често се изгуби драгоцено време, а болест напредује.

„Зато је изузетно важно да кренемо са скринингом, да променимо суморну статистику у Србији и болест откријемо на време. За почетак, у Клиници за пулмологију има оптималних услова да се започне скрининг на рано откривање рака плућа за грађане из Београда. Имамо већ спреман тим, који чине три радиолога и три радиолошка техничара. Уколико буде одзив грађана већи, укључићемо и остале тимове, ипак смо ми део УКЦ Србије“, изјавио је др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију УКЦ Србије.

У Клиници за пулмологију постоји апарат на коме ће се обављати скрининг, навео је др Стјепановић, додајући да је реч је о нискодозном скенеру, уз помоћ којег се могу приказати мање туморске сенке, које није могуће видети уобичајеним дијагностичким поступцима.

„Када кренемо са скринингом, окупићемо све директоре домова здравља у Београду и предочити им на који начин пацијенте могу да упуте на скрининг“, навео је др Стјепановић.

Какве су им пушачке навике, колико су пута покушали да оставе цигарете и зашто нису успевали у томе, колико су информисани о учесталости и узроцима рака плућа и да ли знају како се спроводи скрининг на рано откривање рака плућа, само су нека од питања на која су одговарали грађани који су учествовали у истраживању.

Истраживање које је спроведено укључило је пушачку популацију старију од 50 година, као најризичнију групу, с циљем да се испита њихов однос према раку плућа, превенцији и скринингу, рекао је Бојан Клачар, извршни директор Цесида.

Резултати истраживања показују да грађани који су одговорили на питање узрока рака плућа оцењују да су цигарете најчешћи узрок рака плућа (64%), 14% испитаних наводи загађење, а по 9% испитаних истиче стрес и наследни фактор.

Како је навео, више од половине пушача старијих од 50 година је покушало да остави пушење, а међу њима 46% три или више пута. Осећај који пружа никотин и ритуал паљења цигарете и повлачења дима су најчешће наведени разлози зашто нису престали да пуше. Мали проценат грађана зна како се спроводи скрининг плућа (само 3% грађана каже да је у питању нискодозни скенер), али би већина подржала увођење организованог скрининга: 41% каже да би безусловно подржало, 29% грађана ако би се добио позив да се дође у заказано време, а 20% грађана ако би их упутио лекар.

На скрининг плућа би се одазвао нешто мањи проценат грађана него оних који подржавају његово увођење: 28% грађана би се безусловно појавило на скринингу, 31% грађана ако би добили позив са заказаним временом и 23% грађана ако их на скирнинг упути лекар, додао је Клачар, извршни директор Цесида.

Оља Ћоровић, из Удружења пацијената за борбу против рака плућа „Пуним плућима“ истакла је да се удружење већ годинама залажемо да се покрене скрининг на рано откривање рака плућа на територији читаве земље.

„Ово наше истраживање је показало да би се већина грађана у ризику одазвала на скрининг. Такође, добили смо и занимљиве податке, који су пре свега драгоцени за представнике здравствене власти, а који показују да би се грађани најрадије одазвали на скрининг када би их упутили лекари или уколико би добили позив са заказаним термином прегледа. Исто тако, један од главних утисака из истраживања су пушачке навике наших грађана“, навела је Оља Ћоровић.

Према њеним речима, поражавајуће је да готово половина испитаника никада није покушала да остави цигарете.

„Од оних који су покушали, четвртина је остављала цигарете више од пет пута, али им се увек изнова враћала. Више од две трећине испитаника не жели да замени цигарете алтернативним производима, јер не сматрају да су мање штетне“, казала је Ћоровићева.