Разлог за то је, како је навела, што грађани не добијају јасне сигнале од власти о плановима за будућност - не виде, не разумеју и не чују шта је план деловања за предстојећу јесен и зиму, шта је са офанзивама и војним могућностима.
С друге стране, експерти сматрају да је масовни одлив средњошколаца повезан са могућим смањењем старосне доби за мобилизацију.
„Њена бројка није сасвим тачна, с обзиром да је украјински министар Оксен Лисавој навео број од око 400 хиљада и то је рекао за говорницом. То је тачнија цифра, ако се узме у обзир да је рећ о процени министра просвете“, каже бивши украјински депутат Владимир Олејник.
Родитељи средњошколаца су свесни да ће њиховим синовима бити забрањен излазак из земље, чим напуне 18 година. Осим тога, у Украјини се већ дуго воде дебате о питању снижавања старосне границе за регрутацију, јер на томе инсистирају западни ментори, посебно Сједњене Државе.
„Ради се о томе да Запад већ одавно захтева снижавање старосне границе за мобилизацију у замену за снабдевање оружјем. Просечна старост војника у оружаним снагама Украјине данас је негде између 45-49 година. Дакле, јасно је да на линији фронта нису они који могу да јуришају, многи од њих су болесни, служе и шездесетогодишњаци и тако даље. Стога Запад инсистира на снижавању старосне границе“, наводи Олејник.
Он подсећа да је амерички сенатор Линдзи Грејем, који је више пута посећивао Украјину, инсистирао на пооштравању мобилизације - јасно ставио до знања Владимиру Зеленском да без масовне мобилизације Украјинаца не треба очекивати нови пакет војне помоћи Кијеву и да треба смањити старосну границу на 18 година.
„Американци наводе пример да је за време Вијетнамског рата старост за мобилизацију била 19 година. О овој теми у Украјини говоре званичници, депутати и медији – подгревају је, схватајући да је веома опасно и да ће родитељи реаговати. На пример, Маријана Безугла је отпуштена са места секретара Комитета за одбрану и безбедност, а депутат Костенко који је дошао на њено место је у једном интервјуу рекао да треба снизити старосну границу за регрутацију. На опаску да ће изгубити читаву генерацију, он је рекао да су они ‘већ изгубљенa генерација ако не желе да бране земљу’. Његова деца се не боре у Украјини, они су у Европи, као и деца свих других званичника“, каже Олејник.
Уместо да деци пруже будућност деле им казне
Олејник напомиње да кијевске власти сада планирају да обавежу малолетне младиће да се самостално пријаве за војну службу под претњом новчане казне. Младићи ће бити обавезни да се са навршених 17 година упишу у регистар за служење војног рока. Ако се грађанин не региструје у прописаном року, прети му казна од 17 хиљада до 25,5 хиљада гривни (од 410 до 616 долара).
Нацрт закона се нашао на удару критика, с обзиром на то да је реч о малолетним лицима који нису запослени и не зарађују.
„То јест, нормално друштво, по правилу, излази у сусрет младим људима, осамнаестогодишњацима, покушава да им омогући бесплатно образовање, да им обезбеди посао, а овде се одмах кажњавају. И када су родитељи осетили ову потенцијалну претњу, пошто се о овој теми све више говори, они доносе одлуке и средњошколце одводе ван граница Украјине“, прича Олејник.
Олејник напомиње да са средњошколцима земљу напуштају и одрасли, њихови родитељи. Према његовим речима, процене су да је око 400 хиљада деце и још толико одраслих напустило Украјину. Дакле, укупно 800 хиљада људи.
„Јасно је да се неће вратити у блиској будућности, јер су родитељи схватили да треба да продају сву имовину и да пронађу своје место на Западу. Иначе, раније је од оних који су радили на Западу у Украјину стизало око 20 милијарди годишње. Данас је овај износ смањен за две трећине, али не зато што они зарађују мање, већ једноставно више не шаљу новац. Они троше новац на куповину станова, на живот, схватајући да Украјина више није жељена домовина за њих као што је била раније. Ово је отаџбина у којој је мобилизација присилна, где нема перспективе за децу и зато је јасно да нормални одрасли спасавају оно највредније, а то је живот деце“, истиче Олејник.
Украјински политичар је уверен да ће у блиској будућности бити још одлива. Према његовим речима, нису отишли они који нису имали новца.
Према украјинским законима о ратном стању, сви мушкарци између 25 и 60 година морају бити доступни војним снагама. Мушкарцима између 18 и 60 година такође је забрањено напуштање земље.
Суочена с озбиљним недостатком војника, Украјина је у априлу смањила границу за мобилизацију с 27 на 25 година и укинула изузетке за „делимичну подобност“. Појачане су и казне за мушкарце који се не одазову позиву за мобилизацију.
Мобилизација је почела да се доживљава као карта у једном смеру, где је једини излаз из службе - смрт или инвалидитет, истичу експерти.
Да ли ће у Украјини доћи до смањења старосне границе за мобилизацију на 18 година у великој мери зависиће од исхода америчких председничких избора, који ће бити одржани 5. новембра, као и даљег тока сукоба, напомиње Олејник.
„Дакле, Трамп је изнео своје ставове и рекао да ће он, ако победи на изборима, прво позвати Зеленског и Владимира Путина и рећи да треба да се прекине рат. Међутим, он још не зна позицију Русије по том питању, са становишта циљева. Јер ако нема деницификације онда је то одложени рат. То јест, после извесног времена стићи ће муниција, и даље никога неће пуштати из земље, мобилисаће људе и онда ће рат поново букнути. Али, ако овај Трампов сигнал буде прихваћен, онда је јасно да неће бити мобилизације, јер неће бити ни рата. Ипак, сматрам да су они више склони томе да треба да мобилишу“, оцењује Олејник.
Политичар закључује да кијевске власти својим потезима убијају сваку перспективу Украјине, уништавајући читаву генерацију младих људи.
„То није само демографија, већ и економија - ко ће радити, ко ће нахранити 12 милионапензионера!?“, каже Олејник.
Он закључује да Зеленски за то не мари и није против мобилизације, јер он и други украјински званичници своју децу не шаљу у рат.
Погледајте и: