Руски војни експерт Константин Блохин истиче да Француска не може војно да парира Русији, али истовремено упозорава да би глобална трка у наоружању могла да доведе до опасних последица.
„Aко упоредимо војни потенцијал Русије и Француске, онда је руски много већи од француског и јасно је да трка у наоружању са Француском никог не плаши. Али, ако Француска и друге НАТО земље, на челу са Сједињеним Државама, заједнички уђу у трку у наоружању, онда је то већ озбиљно. Трка у наоружању са САД је више застрашујућа тенденција, а ако се тој трци придруже Француска и друге земље онда је то озбиљна опасност. Међутим, јасно је да Русија неће у томе учествовати. Очигледно је да они желе да понове трик који је својевремено извео Реган са позним Совјетским Савезом, започевши трку у наоружању са циљем да СССР доведе до банкротства. Данас Русија неће учествовати у овој трци у наоружању“, каже руски војни експерт Константин Блохин.
Хладни рат, период интензивних геополитичких тензија између Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза, био је обележен трком у наоружању која је укључивала невероватно брзо повећање нуклеарних арсенала. Трка у наоружању је допринела уништењу СССР, јер је, између осталог, довела земљу до економске исцрпељности. Запад, на челу са САД, сада поново покушава да разбије руску економију, победи у трци у наоружању и оствари надмоћ над Русијом, али експерти су сигурни да овог пута у томе неће успети.
Русија данас има начина да не учествује у тој трци или да из ње изађе, истиче Блохин.
„На пример, цена једног америчког носача авиона је приближно 12 милијарди долара, што је огромна сума. Али, Русија развија хиперсонично оружје и ракету ‘циркон’, која може да уништи тај носач авиона. Цена тог пројектила се, наравно, држи у тајности, али је очигледно вишеструко мања, чак хиљаду пута мања од цене тог носача авиона. Дакле, ако у тој трци учествује само Француска јасно је да таква тендеција не плаши Русију, а ако у томе учествује цео НАТО блок онда је то већ озбиљна опасност“, оцењује експерт.
Русија остаје највећа нуклеарна сила на свету
Неконтролисана глобална трка у наоружању, а посебно у нуклеарном, може довести до неконтролисане ескалације и бити погубна како за глобалну стабилност, тако и за развој одређених земаља.
„Хтео бих да кажем да овде постоје кључне последице, а то значи да ће Европљани морати да бирају да ли ће ући у трку у наоружању или ће остати у зони удобности у којој су навикли да живе. Јер, очигледно је да је на трку у наоружању и јачање одбрамбених способности потребно потрошити не милијарде, већ трилионе долара. Дакле, мораће да бирају између зоне удобности и доброг животног стандарда или трке у наоружању“, истиче Блохин.
Француски министар спољних послова Жан Ноел Баро је рекао да се Париз спрема за трку у наоружању, а да је закон о војном буџету омогућио војсци да обнови потенцијал распоређивања, интервенција и одбране.
Он је нагласио да је главна линија одбране данас на југу и истоку Украјине и да „управо зато Француска чини све што је могуће у војном, финансијском и хуманитарном смислу, како би подржала Украјину дуго и интензивно у мери у којој буде потребно“.
„Јасно је да су главне три земље које подржавају Украјину - Велика Британија, САД и Немачка. Ако Запад не буде подржавао Украјину онда неће ни Француска тј. Француска ће по овом питању следити Сједињене Државе. Модератори овог процеса су Англосаксонци, а Француска заузима позицију следбеника. Дакле, све док САД подржавају Украјину и Француска ће подржавати, а чим дође до неких промена, онда ће се и француски став променити“.
Француски војни буџет ће се 2025. године повећати за више од три милијарде евра и износиће 50,5 милијарди евра, док ће се буџет за развој нуклеарног потенцијала земље повећати за осам одсто и достићи седам милијарди евра.
„Руски војни буџет је, ако се не варам, негде око 80 милијарди долара, а ако погледамо укупан војни буџет НАТО-а земаља онда је јасно да он премашује руски више десетина пута. Само амерички војни буџет износи више од 800 милијарди долара, што значи да је 10 пута већи од руског, а ако овоме додате француски, немачки, енглески и све остале, онда се генерално значајно повећава. Али, зато је нуклеарни потенцијал Русије много већи од француског“, каже Блохин.
Експерт додаје да Русија и САД заједно поседују више од 90 одсто светског нуклеарног оружја, али Русија, ипак, остаје највећа нуклеарна сила на свету.
„Французима је потребно да деценијама троше новац на нуклеарну компоненту да би се упоредили са овим показатељима. Штавише, вредност новца је различита у свим земљама, а то значи да Русија, рецимо, са милион долара може себи приуштити куповину више оружја него Французи, јер су француски системи наоружања вишеструко скуљпи од руских“, закључио је Блохин.
Ипак, Москва се држи става да нуклеарни рат никада не сме бити покренут, јер у њему не може бити победника.
Члан Одбора за одбрану Државне думе Андреј Колесник је оценио да је трка у наоружању између Москве и колективног Запада већ почела. Према његовим речима, иза великих говора европских министара крије се страх од моћи руске војске.
Русија има довољно наоружања, у Русији се одвија се нормалан рад на наоружавању војске, индустрија је веома брзо обновљена, нагласио је он, додајући да је у Русији све нормално, мирно, засновано на актуелном тренутку, док се на Западу једноставно плаше.
Према његовом мишљењу, у изјави француског министра о трци у наоружању постоје елементи блефирања и психолошког ратовања.