Осветљавање мрака: Сликарске тајне мајстора који долази из будућности

Sputnik
У сусрет Сајму књига истражујемо шта се највише чита код нас, али и зашто је Љуба Поповић и данас видовњак и човек из будућности.
Kaко је обележена 80-годишњица ослобађања Београда у Другом светском рату, зашто је било кључно учешће Руса у овом догађају и колико је Руски дом у Београду својим разноврсним програмима обележио овај јубилеј – за „Орбиту културе“ говори директор Руског дома у Београду Евгеније Баранов.
Зашто је опера „Вампир“ немачког композитора Хајнриха Машнера, иако је реч о изузетној музици, тако ретко извођена, због чега је чувена Камерна државна опера Санкт Петербурга одлучила да је уврсти на репертоар, а недавним извођењем на сцени „Мадленианума“ ову музичку причу о мрачној страни људске природе поделила са београдском публиком, због чега је испраћена вишеминутним аплаузима – сазнајемо од директора Камерне државне опере Санкт Петербурга Евгенија Малигина.
Шта се у Србији највише чита - трилери, љубавни, СФ или психолошки романи, домаћа или инострана књижевност, класици или савременици – нека су од питања на која смо, уочи отварања Сајма књига у Београду, одговоре потражили од уредника издавачких кућа „Службени гласник“ и „Клио“ Петра Арбутине и Зорана Хамовића, као и од Јасминке Петровић, једног од најчитанијих и најнаграђиванијих домаћих писаца.
А како је један даровити младић из Ваљева преко Београда кренуо у Париз са блоком и прибором за цртање, а онда за само пола године покорио град светлости и уметности, због чега се ликовна светска елита поклонила његовим тајанственим, сноликим, пуним светлости и готово непреводивим сликарским причама, дочекујући их као празник уметности, зашто је Љуба Поповић и данас, једнако као и тих шездесетих година, предводник и човек из будућности – о свему томе говори изложба „Љуба: Париски успон“ отворена у два простора Галерије Арте, а поводом обележавања 90 година од сликаревог рођења. О овој изузетној поставци на којој се први пут пред нашом публиком нашло 14 Љубиних радова разговарамо са једним од кустоса Тијаном Гогић.
Коментар