Двадесетак месеци касније, међутим, након што је она громко најављивана украјинска контраофанзива завршена неславно али зато крваво и уз то без икаквих резултата, док насупрот томе руска војска на фронту напредује упорно, овај омиљени истраживачки институт Пентагона, изгледа, више није усамљен у свом захтеву Кијеву да се одрекне дела територије коју сматра својом.
Откриће ”Фајненшел тајмса”
У коментару свог уредничког колегијума, наиме, лондонски ”Фајненшел тајмс” открива да о томе иза затворених врата западни званичници разговарају увелико.
”Расположење је”, опомиње ”Фајненшел тајмс”, ”мрачније него икада”, и то из неколико разлога међу којима ни један није решив – на истоку руска војска напредује; с уништеном половином капацитета за производњу струје, долази зима и сати мрака и хладноће; страх од повратка Доналда Трампа на власт због његовог обећања да ће избити мир уместо даљег НАТО рата против Русије посредством Украјине; а уз то и ескалација рата на Блиском истоку.
Услед свега тога, описује уредништво лондонског листа, у Вашингтону и још неким западним престоницама – али ”и у коридорима власти у Кијеву” – ”расположење се мења: од решености да рат може да се заврши искључиво избацивањем руске војске из Украјине, до невољног признања да испреговарано решење које тек већи део земље оставља нетакнутим може да буде најбоље чему смеју да се надају.”
А ”Кијеву се не пружа довољно неопходне подршке чак ни за постизање тог умањеног циља”.
Две амбициозне претпоставке
Саопштава даље ”Фајненшел тајмс”: ”Чак и неке западне престонице које су претходно инсистирале на неопходности војне победе над Русијом Владимира Путина сад рекалибришу своје циљеве. Поједини званичници у Кијеву, такође, у четири ока јадикују да им недостаје људства, технике и западне подршке…”
И кључно откриће: ”Иза затворених врата говори се о дилу у склопу кога би Москва задржала фактичку контролу над око петине Украјине коју је заузела – иако руски суверенитет не би био признат – док би остатку земље било дозвољено да се прикључи НАТО-у, или би му биле пружене једнаке безбедносне гаранције. Под тим кишобраном, Украјина би могла да буде обновљена и интегрисана у Европску унију, попут Западне Немачке у Хладном рату.”
Но, признаје и уредништво ”Фајненшел тајмса” коме је било дато да пренесе ово што личи на иницијалну понуду за примирје као супституцију за неуспех у покушају да се порази Русија, њихова најбоља преостала нада почива на две амбициозне, то јест тешко оствариве претпоставке – да су САД и НАТО савезници спремни да Украјини пруже поменуте гаранције, и друго, и кудикамо важније макар зато што је потпуно ван домашаја њиховог утицаја, да ће руски председник уопште бити расположен да преговара и прихвати такав сценарио …
А ствари му и додатно иду на руку јер је прошлог месеца, након што је представио свој ”план победе”, Владимир Зеленски из Вашингтона, опомиње уредништво лондонског листа, ”отишао празних руку” када је реч о два кључна захтева, а то су управо напредак ка чланству у НАТО-у и одобрење Кијеву да западне ракете употреби за ударе по дубини руске територије.
Изневерене НАТО гаранције
Своје препоруке ово гласило дубоке НАТО државе окончава предвидљивим захтевом да се Кијеву пружи још више убитачне помоћи него до сада, што је наравно лакше рећи него учинити јер би већ то учинили да могу као што желе. Па је утолико интересантније што истовремено и немачки медији откривају да (опет) нису успели да поразе Русију и да ће морати да јој понуде нешто од територије Украјине из 1991, што наводно сад признају чак и поједини званичници у Кијеву…
Штавише, и у Лондону, где ”Индепендент” у коментару поводом слабо пропраћене и још мање успешне посете Зеленског премијеру Киру Стармеру и новом генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу из свих истих већ побројаних разлога пише о губљењу жеље Запада за наставком рата и могућности да ”руско напредовање доведе у питање рационалност наставка украјинске борбе”. А ту је поврх свега и Француска чији је министар војске Себастијан Лекорн већ признао да неће бити испуњено обећање о три милијарде евра помоћи упркос билатералном безбедносном споразуму…
Да ли власт у Украјини губи подршку оних који су је гурнули у сукоб с Русијом? Насупрот томе, може ли НАТО да призна пораз? Шта су сад спремни да жртвују?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили дипломата Зоран Миливојевић и пуковник у пензији, проф. др Илија Кајтез.