Октобар 1944. воде се последње борбе за ослобођење Београда у Другом светком рату. Раме уз раме са српским борцима боре се и војници Црвене армије, из свих делова бившег Совјетског Савеза.
Било је и добровољаца са Кавказа. У џепу су, често, носили нешто да их подсећа на родни крај. Један је у џепу носио орах. Погинуо је на Авали, а из његовог шињела никло је дрво – кавкаски орах. И данас је ту, осам деценија касније, као живи споменик из Другог светског рата.
Историчари кажу да су кавкаски орах, пред велики пут или одлазак у војску или рат, по традицији, у торбице руских војника стављале њихове мајке, сестре и супруге – да их чува, храни и подсећа на дом који су оставили за собом.
Верује се да је овај кавкаски орах никао 1945. године. И даље даје плод, иако је већ времешан.
Отпоран је на зиму и мразеве. Долазе овде људи из целе Србије по расад. Долазе и да од мештана чују причу о храбром совјетском војнику који се храбро борио за слободу другог народа.
Београдска операција, у којој је учествовао и незнани јунак са Кавказа, представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату. Више од 20.000 људи је погинуло, од тога око 15.000 припадника немачких окупационих снага, док је близу 9.000 заробљено. У операцији ослобађања Београда страдало је и око хиљаду совјетских војника.
Та најтежа и одлучујућа битка Другог светског рата у Југославији почела је на Авали. Југословенске јединице и совјетски 4. механизовани корпус којим је командовао генерал Владимир Жданов успели су да брзим продором разбију јаче немачке снаге на прилазима граду, униште снажне немачке групације у околини Раље и на Авали и да потом у силовитом наступању избију на Бањицу.
Тих ратних дана, у подножју Авале, у једној предратној вили, на око 200 метара од кавкаског ораха и Авалског пута, формирана је и совјетска болница за збрињавање рањеника. У њој су радили совјетски војни лекари, али и југословенско особље - београдске медицинске сестре и лекари.
Привремена болница је била пуна рањеника. Лежали су на подовима, степеништима... Мртве су покопавали у близини, око Авалског пута, на месту где се данас налази кавкаски орах. Због тога данас кажу да је и ово место гробница незнаних јунака.
Много година касније власници парцеле, током некаквих радова и копања, овде су пронашли зарђало совјетско ордење, медаље и сатове, што сведочи да се ту налази заједничка гробница Црвеноармејаца.
Данас је овај кавкаски орах најнеобичнији споменик страдања совјетских ослободиоца Београда током Другог светског рата, али и симбол њиховог јунаштва. Многи историчари тврде да без Црвене армије Београд не би био ослобођен, а Београдском операцијом окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација.
Ослободиоци Београда - маршал Сергеј Бирјузов, један од планера Београдске операције и генерал Владимир Жданов, командант Четвртог механизованог корупуса, нису погинули у борбама за ослобођење српске престонице, али су ту оставили своје животе. Београд је тако постао и град њихове славе и град њихове смрти.
Погинули су 19. октобра 1964. године када је, по кишном и магловитом времену, њихов авион ударио у Авалу приликом доласка на прославу 20. годишњице ослобођења Београда.