У Београдској стратешкој офанзивној операцији учествовале су трупе 3. и део снага 2. украјинског фронта, Народноослободилачка армија Југославије, оружане снаге Бугарске и Дунавска војна флотила. У складу са споразумима, постигнутим у септембру 1944. године између Јосифа Стаљина и Јосипа Броза Тита, главни циљеви Београдске офанзивне операције били су пружање помоћи Народноослободилачкој армији Југославије и ослобађању главног града земље – Београда, ослобођење окупираног центра Југославије, као и пораз немачке армијске групе „Србија“.
„Документи о Београдској стратешкој офанзивној операцији (део Стаљиновог деветог удара) објављени су у специјалном одељку портала Историја.РФ… Укупно, списак докумената садржи 15 докумената: борбена наређења и извештаје команде и штаба, борбени дневници на више страница, спискови војних формација, наградних спискова, мапа театра операције, фотографије и скице, направљених током операције“, пренело је Руско војноисторијско друштво.
Према речима научног директора Руског војноисторијског друштва Михаила Мјагкова, данас је важно да се у историјским делима истакне чињеница да су се совјетски и југословенски војници борили раме уз раме за ослобођење Београда.
"Светле странице заједничке борбе за слободу заувек су урезане у историјско памћење руског и српског народа“, рекао је Мјагков.
Према подацима Руског војно-историјског друштва, објављени документи такође сведоче о злочинима које су починили нацисти у Југославији. Овде су коришћене исте бруталне методе као и раније, на окупираним територијама СССР-а.