Неко је високо изнад главе носио пожутелу фотографију деде, прадеде или оца. Неко други је кроз марш Бесмртног пука на раменима носио сина или ћерку, причајући им о подвизима предака. На хиљаде заиста поносних људи прошло је кроз центар Београда.
Колоне су се низале, букети такође, поносни младићи и погурене старице. Заставе разних земаља су се вијориле, али је српска тробојка доминирала.
Неки су полагали цвеће на Гробље ослободилаца са осмехом, док су други, понети емоцијама и сећањима, дозволили себи и по коју сузу.
Марш Бесмртног пука у Београду поводом 80 година од ослобођења Београда од немачке окупације у Другом светском рату
© Sputnik / Велимир Миловановић / Марш Бесмртног пука у Београду поводом 80 година од ослобођења Београда од немачке окупације у Другом светском рату
Једна од њих била је и Милка Краљевић, којој је, док нам је причала о свом покојном супругу, једном од хероја ослобођења престонице, глас задрхтао.
Милка је положила цвеће на Гробље ослободилаца Београда у сећање на супруга који је у то време руководио једном врло специфичном операцијом, која се није водила по улицама, већ по београдским канализацијама. По ослобођењу града, група Немаца се задржала у канализацији, у нади да ће добити прилику за контраофанзиву, а врховни штаб је донео одлуку да се канализација по сваку цену мора „очистити“.
Супруг Милке Краљевић отишао је у рат за отаџбину са свега 16 година. Пред крај рата, требало је да иде на Сремски фронт, али је остао у Београду како би обавио ову несвакидашњу мисију, названу „Циклон југ“. Налог за извршење задатка стигао је на дан његовог рођендана, 24. октобра 1944. године, а операције су трајале седам дана и седам ноћи.
О овој операцији мало се зна, објашњава Милка, а због специфичности ситуације, није много људи ни учествовало у њој. Није могла ни нормална ратна опрема да се користи, будући да су рикошети летели на све стране. Један део војника завршио је у болници у Топоници, из које никада нису изашли, други део је погинуо на лицу места, а јако мали број њих је преживео, наставивши да живе своје животе са последицама страхота којима су сведочили.
Марш Бесмртног пука у Београду поводом 80 година од ослобођења Београда од немачке окупације у Другом светском рату
© Sputnik / Велимир Миловановић / Марш Бесмртног пука у Београду поводом 80 година од ослобођења Београда од немачке окупације у Другом светском рату
У сећање на оца
Војислав Војводић шетао је са поносно истакнутим транспарентом на коме је писало „Шеста личка дивизија“. Његов отац провео је три крваве године у рату и свачега се нагледао за то време, али његов син Воја каже да ослобођење није било могуће без подршке и помоћи братске Русије. Тек су заједно, објашњава он, успели да истерају Немце из Србије и тадашње Југославије.
Хвала им на свему. Хвала им на слободи. Братској Русији желим да још дуго поживи, јер без ње ни Србији нема будућности.
Војислав Војводић са транспарентом ,,Шеста личка Милан Шијан" на маршу Бесмртног пука у Београду, поводом 80 година од ослобођења Београда од немачке окупације у Другом светском рату
© Sputnik / Милица Тркља / Војислав Војводић са транспарентом ,,Шеста личка Милан Шијан" на маршу Бесмртног пука у Београду, поводом 80 година од ослобођења Београда од немачке окупације у Другом светском рату
Француски и српски покрет отпора
Патрик Иладријер, иначе Француз, носи фотографију деде своје супруге, Александра Живковића, који је цео рат ратовао, да би на крају учествовао чак и у ослобађању престонице.
Поред Живковића је слика и Патриковог прадеде, Армана Шеноа, који је учествовао у акцијама Француског покрета отпора. Он је, правећи лажна документа, спасао животе хиљада људи.
Једног до другог, Патрик је поређао породичне фотографије бораца за слободу са различитих крајева континента који су са истим жаром били битку за слободу свог народа.
Марш ,,Бесмртни пук" у Београду.
© Sputnik / Велимир Миловановић
Дошли су из Словеније да одају почаст
Радо Јејчић и његови сународници сваке године из Словеније долазе на обележавање датума свих борби, од Сутјеске, преко Неретве, до ослобађања Београда. Овај пут су напунили неколико аутобуса како би одали почаст онима који су пали у борби за опште добро и слободу свих Јужних Словена.
Данашњи дан ми значи пуно јер су моји родитељи били у рату, а имао сам суседа који је био рањен на Сремском фронту. Он се звао Изидор Ћеброн и сваке године смо овде долазили да свима њима одамо почаст. Изидор је био борац Тринаесте пролетерске „Раде Кончар“ и он је био тај који ме је и довео овде први пут, кроз сузе говори наш саговорник.
Нико није заборављен!
Предраг Перенчевић дошао је из Пожаревца у својој козачкој униформи Свесрпског козачког савеза како би одао поштовање свом деди, Сими Перенчевићу. Деда Сима је био носилац Партизанске споменице, а погинуо је на Сремском фронту 1944. године, на путу од Сиска до Трста.
Данас обележавамо осамдесет година од ослобођења престонице Србије, али данас је и марш Бесмртног пука. Ја сам првенствено дошао на марш на који долазим од када се први пут организовао. Ни један спомен-марш до сада нисам пропустио. Ово је евоцирање успомена и присећање на не тако давну историју, коју треба да отргнемо од заборава. Баш као што пише и на споменику – нико није заборављен, ништа није заборављено.
Марш Бесмртног пука у Београду поводом 80 година од ослобођења Београда од немачке окупације у Другом светском рату
© Sputnik / Велимир Миловановић / Марш Бесмртног пука у Београду поводом 80 година од ослобођења Београда од немачке окупације у Другом светском рату
Хвала ти деда
Њен деда је био припадник партизанских јединица и није директно учествовао у ослобађању Београда, али се, с поносом истиче Јелена Дикосавић, борио храбро и часно у другим деловима окупиране земље.
За мене овај дан значи пуно. Овај град је један од првих у старој Југославији који је био ослобођен и овај празник треба увек поштовати, неговати традицију и увек се сећати палих бораца за слободу.
Марш Бесмртног пука у Београду поводом 80 година од ослобођења Београда од немачке окупације у Другом светском рату
© Sputnik / Велимир Миловановић / Марш Бесмртног пука у Београду поводом 80 година од ослобођења Београда од немачке окупације у Другом светском рату
Памтимо!
Преци Славице Ганић нису само учествовали у ослобађању Београда, већ и у свим претходним борбама за живот и слободу српског народа, од Кајмакчалана на овамо. Она истиче да је данашњи дан изузетно битан јер „ништа није заборављено и нико не сме да буде заборављен“, нарочито не они који су нас ослободили и због којих ми данас живимо као слободни људи.
Шта је лепше у животу него положити свој живот за слободу нашег народа и нашег града. Не смемо да заборавимо. Народ који нема своје памћење и који се не сећа својих славних предака, биће избрисан из историје постојања.
Ко год је свој живот положио у темеље наше слободе, закључује Славица, заслужује вечни помен и нашу захвалност.
Колону су предводили су мотористи, од којих су поједини закачили црно-беле фотографије својих предака на ветробране. Пошли су кроз Рузвелтову, преко Булевара краља Александра, све до Трга Републике. Било их је више хиљада и сви су поносно шетали улицама Београда, које су хероји ослобођења престонице - баш за њих и ослободили.