СРБИЈА

Србија и Русија се од опасног злочина ревизије историје бране најјачим оружјем – истином

Ревизија историје, односно резултата Првог и Другог светског рата постала је важно оруђе носилаца униполарног светског поретка, хегемонизма, неолибералног мултинационалног корпоративног система и стратегије ширења НАТО на Исток, изјавио је директор Београдског форума за свет равноправних и бивши шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић.
Sputnik
Разбијање Србије и Југославије представља ревизију историје ин виво, оценио је Јовановић на научној конференцији поводом 80 година од ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату – „Култура сећања и неговање историјске истине“ одржаној у Руском дому.

Ревизија историје – опасан злочин

Етничко чишћење и убијање Срба из Западне а потом и из Источне Славоније а онда посредно и из Крајине, охрабривали су и финансирали, политички, логистички и војно подржавали западни центри моћи, додао је Јовановић.
„Уверен сам да су се тадашња немачка влада, посебно министар спољних послова Ханс Дитрих Геншер, руководили реваншистичким мотивима. Творац француске политике нуклеарног одвраћања и блиски сарадник генерала Шарла де Гола, генерал Пјер Мари Галоа у обраћању Београдском форуму 2009. године сведочио је да је у разговору са немачким министром одбране сазнао да су Немци још 1976. разматрали разбијање Југославије. Да би казнили Србе због тога што су у два светска рата били против Немачке, а да би у исто време наградили Хрвате и муслимане за савезништво у Другом светском рату.“
Ревизија историјске истине или кривотворења историје је врста опасног злочина, а осим тога и убијање истине и успостављање лажи, додао је Јовановић.

Претходница ратова

Ревизија историје претходница насилној промени граница и насилној промени стварности а те промене тешко је извести без ратова, сматра Јовановић.
„Србија и Русија успешно сарађују у систему Уједињених нација а у Генералној скупштини сарађују и са другим земљама у припремању и изгласавању резолуција о супротстављању глорификацији нацизма, неонацизма и сличних пракси. То ће свакако бити настављено и проширено и на друге форуме и међународне интеграције. Имамо иницијативу за сарадњу удружења историчара двеју земаља. Ту иницијативу је покренуо господин Наришкин. Системи образовања нису само производња стручне и квалификоване радне снаге у овој или оној области већ су и скупови формирања целовитих личности од чијих схватања моралних и патриотских обавеза суштински зависи и углед и безбедност земље.“

Историјска истина – најпоузданији национални ресурс

У том смислу не сме се допустити да програм образовања условљава било ко са стране, поготово не неко из фашистичких и агресорских земаља, рекао је Јовановић и додао да је писање, издавање и уређивање уџбеника је део припрема за слободу и одбрану земље.
„Погубно је да се у било којој школи или на факултету промовишу уџбеници или литература антисрпске или антируске садржине. А тога има. Морамо се чувати повлађивања било ком, на било који начин, чињењем или нечињењем ко би покушавао да нас увуче у ревизију историјске истине, а чини ми се да то може да се запази. Не можемо ни по чијој вољи правдати агресију НАТО. Морамо бити свесни да је историјска истина најпоузданији национални ресурс, гарант угледа, достојанства и снага Србије“, закључио је Јовановић.
Погледајте и:
СРБИЈА
Поповић о рушењу споменика совјетским војницима широм Европе: Желе да заборавимо
Коментар