Уз дужно поштовање Надалу и Федереру, сада када се и Шпанац опростио од тениса (одиграће само још Дејвис куп), јасно је да ни Роџер ни Рафа не могу да приђу Новаку.
Србин их је надмашио у свим најважнијим параметрима. Јесу владали док се он није појавио, али сада после 20 година битака јасно је коме припада звање најбољег у историји.
Јасно је сада, када су и Федерер и Надал у пензији, када не могу да побољшају свој скор, да их је Новак стигао, престигао и да ће у вечност однети каријерне успехе какве ова двојица не могу ни да замисле.
Однеће највећи број освојених гренд слемова, највећи број освојених мастерса, највећи број проведених седмица на првом месту АТП листе, бољи међусобни скор од обојице појединачно, највећи број освојених Завршних мастерса (Надал нема ниједан, а Новак седам), највећи рејтинг у историји тениса, златну медаљу из Париза и да не набрајамо даље, списак је подугачак...
Иако је тениска аристократија покушавала годинама некако да угура у причу Ендија Марија, јасно је да он није био на нивоу тројице најбољих, те да је то, иако је Мари био страшан играч, имало више везе са стварима ван терена, него на њему.
Јасно је било и да је Новак годинама по свим параметрима био иза Федерера и Надала, али и да им се приближава. Па је било јасно и да ће их стићи. На крају и престићи.
Новак се од све тројице показао као најкомплетнији играч, најразноврснији. Надал је целу каријеру базирао само на шљаци, а од осталих подлога шта успе да освоји, успео је. Роџер Федерер је освојио Ролан Гарос на једвите јаде иако никада није савладао Надала на Шатријеу.
Имали су и један и други слабе тачке. Новак их није имао.
Србин је једини тенисер у историји који је освојио све гренд слемове и све мастерсе. Надалу и Федереру недостају по два мастерс турнира на којима нису славили.
И не само то. Новак је освојио све гренд слемове најмање три пута. И једини је у једном моменту држао у свом поседу сва четири највећа тениска турнира (али их није освојио у једној календарској години).
Могао је Новак и до календарског слема да је успео да надигра Медведева у оном чувеном финалу УС Опена.
Када смо архивирали Федерера и Надала, шта је са наследницима, млађим снагама?
Јасно је да се ту истичу Јаник Синер и Карлос Алкарас. Њих двојица су можда и симболично преузели тениску ватру од Надала и Ђоковића у Саудијској Арабији и носиће је у наредној деценији.
Али, колико год били добри њих двојица, тешко да ће њихове бројке моћи да се мере са бројкама Новака Ђоковића који је играо у далеко тежој тениској ери.
Који их је побеђивао и делио им лекције са 36, 37 година. Што све само говори по себи.
Да ли Синер и Алкарас могу да претекну Ђоковића по неким параметрима? Могу.
Да ли неко од њих двојица може да пребаци садашњи Новаков рекорд од 24 гренд слема? Може.
Да ли ће их то ставити у исти кош, равноправне са највећим у историји?
Не.
Било би то мешање неспојивих ствари.
Тенис ће још дуго, дуго имати само једног најбољег у историји. И сви знају његово име. И одакле долази.