Након другог тромесечја 2024. године, укупне светске количине златних резерви износиле су 29,03 хиљаде тона. Од тога је 6,2 хиљаде тона, или 21,4 одсто, дошло из земаља БРИКС-а, са изузетком Ирана и Етиопије, који нису саопштили своје податке.
Међу земљама асоцијације, Русија има највише резерви злата – 2,34 хиљаде тона. То је 8,1 одсто свих светских резерви и 37,6 одсто резерви БРИКС-а. Нешто мање има Кина – 2,26 хиљада тона, односно 7,8 одсто у свету и 36,4 одсто у савезу.
Мање од три одсто светских резерви злата имају остале чланица асоцијације: Индија, Саудијска Арабија, Бразил, Египат, Јужна Африка и УАЕ. Тако су резерве Индије у другом кварталу ове године достигле 840,76 тона (удео у БРИКС-у – 13,5 одсто), резерве Саудијске Арабије – 323 тоне (5,2 одсто), Бразила – 129,7 тона (2,1 одсто), Египта – 126,57 тона (2,03 одсто), Јужноафричке Републике – 125,44 тоне (2,02 одсто) и УАЕ – 74,5 тона (1,2 одсто).
Истовремено, међу свим земљама света, највеће резерве злата имају Сједињене Америчке Државе – 8,1 хиљада тона, или скоро трећину свих светских резерви. Следе Немачка – 3,35 хиљада тона (11,6 одсто), Италија – 2,45 хиљада тона (8,5 одсто) и Француска – 2,44 хиљаде тона (8,4 одсто), а на петом месту се налази Русија.
Погледајте и: