Како је настао БРИКС

Термин-акроним БРИК предложио је 2001. године Џим О'Нил, руководилац одељења за глобално економско истраживање америчке финансијско-инвестиционе компаније „Голдман Сакс“, у циљу означавања четири светске економије са најдинамичнијим растом БДП-а – Бразила, Русије, Индије и Кине.

У вези са придружењем Јужноафричке републике, организација је фебруара 2011. године променила назив у БРИКС.

Од 1. јануара 2024. године, БРИКС-у су се као пуноправни чланови придружили Египат, Иран, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија и Етиопија.

Тренутно, земље БРИКС заузимају више од 30 одсто копна и представљају 45 одсто светског становништва.

Оне чине 25 одсто светске трговине и 28 одсто глобалног БДП-а (номинално изражено или више од трећине БДП-а по паритету куповне моћи).

Према прогнозама, 2028. године БДП земаља БРИКС-а по паритету куповне моћи износиће око 37 одсто од светског БДП-а, док ће земље Г7 достићи 27 одсто. Истовремено са овим, земље БРИКС-а производе више од 40 одсто светске нафте и 36 одсто природног гаса.

Практична сарадња у оквиру БРИКС-а почела је септембра 2006. године, када је на иницијативу руског председника Владимира Путина на маргинама седнице Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку одржан први састанак лидера спољнополитичких ресора у овом формату. Састанак је резултирао потврдом учесника да су заинтересовани за развој вишепланске четворостране сарадње.

Други састанак на нивоу министара спољних послова земаља БРИКС-а поново је одржан на маргинама седнице ГС УН у Њујорку септембра 2007. године. На њему су биле донете одлуке да се редом у свакој од земаља одржавају годишњи састанци министара спољних послова у пуном формату, да се покрене саветодавни механизам на нивоу заменика министара спољних послова, као и да се успоставе редовни контакти преко амбасада и сталних дипломатских представништава.

Шеснаестог маја 2008. године на маргинама самита Г8 у Тојаку (Јапан) на иницијативу руске стране одржан је кратак састанак лидера четири земље, на којој су договорили припрему великог самита БРИКС-а.

Додатно, поред контаката на нивоу Министарстава спољних послова, успостављен је дијалог на нивоу Министарстава финансија.

Седмог новембра 2008. године уочи одржавања догађаја Г20 у Сао Паолу, на иницијативу бразилске стране одржан је први састанак министара финансија земаља БРИКС-а.

По завршетку је усвојен заједнички документ који одржава заједнички приступ земљама четворке у вези са актуелним питањима глобалне економије и глобалним финансијама.

Први самит БРИКС-а у пуном формату одржан је на иницијативу руске стране 16. јуна 2009. године у Јекатеринбургу. Самиту су присуствовали тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев, председник Бразила Луиз Лула да Силва, тадашњи индијски премијер Манмохан Синг и бивши кинески лидер Ху Ђинтао.

Након састанка усвојена је заједничка изјава. Њиме су дефинисани циљеви асоцијације: развој доследног, активног, прагматичног, отвореног и транспарентног дијалога и сарадње између земаља. Договорено је да се редовно одржавају не само састанци министара спољних послова, већ и министара финансија и шефова централних банака. На самиту је подршку добио дијалог четири земље о питањима међународне безбедности.

У априлу 2010. године одржан је други самит лидера земаља БРИКС-а у Бразилији. Трећи самит лидера БРИКС-а одржан је у априлу 2011. у кинеском граду Сања. Наредни самити одржани су у марту 2012. у Њу Делхију, у марту 2013. у Дурбану у Јужноафричкој Републици, у јулу 2014. у Форталези у Бразилу, у јулу 2015. у Уфи, у октобру 2016. у Гои у Индији, у септембру 2017. у Сјамену у Кини, у јулу 2018. у Јоханесбургу у Јужноафричкој Републици, а 2019. у главном граду Бразила.

Самити БРИКС-а су 2021. и 2022. године одржани путем видео-конференције, којима су председавале Индија и Кина.

Важна фаза у развоју економских односа између држава БРИКС-а било је покретање два пројекта: Нове развојне банке (НДБ) и пула условних девизних резерви, који имају за циљ да допринесу расту стабилности и одрживости глобалног финансијског система, као и јачању економске и инвестиционе сарадње.

Споразум о оснивању НДБ ратификован је 2015. током председавања Русије. Институт је настао са циљем мобилизације ресурса за улагање у инфраструктурне пројекте, као и пројекте који имају за циљ одрживи развој земаља чланица БРИКС-а. Споразум о пулу условних девизних резерви од 100 милијарди долара такође је ступио на снагу 2015. године и представљао је сигурносни механизам у случају кризе.

До краја 2023. године, преко НДБ-а је одобрено више од 90 пројеката укупне вредности 32,3 милијарде долара. 2018. године отворен је Афрички регионални центар НДБ у Јужноафричкој Републици. Сличне институције су 2019, 2020. и 2022. године биле отворене у Бразилу, Русији и Индији.

У складу са одлуком лидера земаља БРИКС-а, НДБ је почела да шири број акционара. Бангладеш и УАЕ су 2022. постали нови чланови банке, а Египат у марту 2023. године. По завршетку интерних процедура Уругвај ће регистровати чланство у банци.

Током протекле деценије, БРИКС се развио у мултидисциплинарно стратешко партнерство, које се заснива на три кључна „стуба“ – политици и безбедности, економији и финансијама, култури и хуманитарним везама. Односи између партнера БРИКС-а граде се на основу равноправности и међусобног поштовања, као и принципа отворености, прагматизма, солидарности и неусмерености према трећим лицима.

Државе које су део асоцијације су утицајни учесници ауторитативних међународних структура (УН, Г20, СТО, Покрет несврстаних, Група 77), као и регионалних удружења (ЗНД, ОДКБ, ЕАЕУ, ШОС, АПЕЦ, БИМСТЕЦ (Иницијатива Бенгалског залива за мултисекторску техно-економску сарадњу), МЕРКОСУР (заједничко тржиште земаља Јужне Америке), Афричка унија, САДК (Јужноафричка развојна заједница) и други.

Председавање БРИКС-ом обавља држава-учесница током календарске године по принципу ротације. Све одлуке се доносе консензусом.

Годишње се одржава више од стотину састанака, од којих је двадесетак на министарском нивоу. Развија се сарадња између градских управа, пословних, академских и научних кругова и цивилног друштва. У циљу координације досадашњег рада удружења активан је Институт националних специјалних представника.

У периоду 22-24. августа 2023. одржан је наредни Самит БРИКС-а у Јоханесбургу (Јужна Африка). Њему су присуствовали лидери Кине, Индије, Бразила и Јужне Африке, а Русију је представљао министар спољних послова Сергеј Лавров. Руски председник Владимир Путин учествовао је на самиту путем видео-конференције.

Самиту БРИКС-а присуствовало је и 55 афричких земаља, од којих су 18 представљали председници ових земаља, шест премијери, а седам министри спољних послова.

Завршна декларација имала је 94 тачке. У документу су земље БРИКС-а навеле да УН сматрају „каменом темељцем“ међународног система, али да постоји хитна потреба за њиховом реформом, као и проширењем заступљености земаља у развоју у Савету безбедности УН. Лидери БРИКС-а су такође навели потребу коришћења алтернативних платних система и мера за јачање макроекономске координације за продубљивање сарадње у економији. БРИКС се заложио за јачање политичке сарадње у оквиру асоцијације у условима појављивања нових глобалних ризика и претњи. Земље БРИКС-а такође су позвале на јачање механизма за непролиферацију оружја за масовно уништење, а такође су позвале на јачање механизама разоружања и непролиферације предвиђених Конвенцијом о забрани развоја, производње и акумулирања бактериолошког (биолошког) и токсичног оружја и о њиховог уништавања.

Након самита, лидери земаља БРИКС-а одлучили су да позову Аргентину (аргентински председник Хавијер Мајли је по доласку на власт у децембру 2023. године званичним писмима обавестио лидере земаља БРИКС-а да земља одбија да се придружи групи), Египат, Иран, Етиопију, УАЕ и Саудијску Арабију да постану пуноправне чланице алијансе. Лидери БРИКС-а су такође одлучили да за наредни самит припреме списак земаља-кандидата које би могле да добију статус партнера групе.

Од 1. јануара 2024. године председавање БРИКС-ом је прешло на Русију. Мото руског председавања у БРИКС-у је: „Јачање мултилатерализма за праведан глобални развој и безбедност“.

Шеснаести Самит БРИКС-а биће одржан у Казању од 22. до 24. октобра под председавањем руског председника Владимира Путина. Ово ће бити први самит након проширења БРИКС-а. На највишем нивоу биће представљено девет земаља-чланица БРИКС-а, а десета – Саудијска Арабија – послаће министра спољних послова.

На позив Русије Самиту ће присуствовати и лидери земаља ЗНД. Позвани су и представници оних држава које тренутно председавају утицајним регионалним интеграционим удружењима у Африци, Латинској Америци, Блиском истоку и југоисточној Азији. Самиту ће традиционално присуствовати и генерални секретари УН, ШОС, ЗНД, ЕАЕС, Савезне државе Русије и Белорусије и председник Нове развојне банке.

Током руског председавања, радило се на договору о модалитету категорије држава-партнерства БРИКС-а. Број оних који желе да се прикључе на овај или онај начин сарадњи са организацијом стално расте, а до сада су примљена 34 захтева од држава у вези са тим. Међутим, како је приметио помоћник председника Русије за међународне послове Јуриј Ушаков, у организацији не постоји јединствен приступ даљем ширењу БРИКС-а.

Самит у Казању ће се састојати из два дела. Први су састанци и заседања земаља-чланица БРИКС-а, који ће бити одржани 22. и 23. октобра. Биће посвећени теми назначеној у мотоу – а то је јачање мултилатерализма за праведан глобални развој и безбедност. Други део Самита је састанак у формату „БРИКС плус/аутрич“ – догађаји ће се одржати од 23. до 24. октобра. Главна тема је „БРИКС и Глобални југ: Заједничка изградња бољег света“.

Важан део Самита биће билатерални састанци. Председник Русије Владимир Путин планира више од 20 билатералних разговора.