Како су навели у студији, долазак дувана у западну Европу у 16 веку, довело је до значајних промена у структури људског скелета.
Наиме, приликом тражења трагова пушења научници су се обично ослањали на стање зуба, али у случајевима када то није било могуће, усредсредили су се на кости. Прегледали су 323 примерка и проучавали чврсто коштано ткиво, спољашњи слој који костима даје снагу. Упоредили су изглед ових костију са онима за које се са сигурношћу знало да су били пушачи.
Анализирали су молекуларни састав костију и пронашли чак 45 различитих молекуларних карактеристика које разликују кости пушача од костију непушача.
У студији, објављеној у часопису „Science Advances“, коаутор студије Сара Инскип истиче да ово истраживање указује да употреба дувана утиче на структуру самих костију.
„Наше истраживање показује да постоје значајне разлике у молекуларним карактеристикама у костима бивших корисника дувана и оних који то нису били. То потенцијално показује да можемо да видимо утицај који употреба дувана има на структуру нашег скелета. Наше истраживање има за циљ да утврди како се ове разлике појављују јер то може помоћи у разумевању зашто је употреба дувана фактор ризика за неке мишићно-скелетне и стоматолошке поремећаје“, навела је она.
Погледајте и: