Научници са мађарског Универзитета Лоранд Етвош одлучили су да тестирају ту теорију и провере да ли су мачке заиста обдарене „супермоћима” или је у позадини нешто много једноставније.
Научник Петер Понграч позабавио се овим задатком и поставио једноставан тест пред низ мачака. Ради се и препреци са отвором одређене величине. Након сваког успешног пролаза, величина отвора се смањивала. А оно што је открио говори више о мачјој свести него о натприродним способностима.
Наиме, утврдио је да се мачке не понашају исто када је у питању ужи, виши отвор, и када је у питању нижи, шири отвор. Већина отвора, чак и када су били само пола ширине њиховог тела, мачке су се провлачиле без проблема. Међутим, што је отвор био нижи, мачке су чешће одбијале да прођу.
Као што је Понграч закључио у свом раду објављеном у часопису „ајСајенс“, ово показује да свест о величини сопственог тела код мачака игра улогу у доношењу одлука. Такође сугерише да мачке различито перципирају ширину и висину. Иако су уски отвори у реду, они не воле ниске јер захтевају да чучну и пужу кроз њих, што их чини рањивијим.
Дакле, мачке немају неке посебне „супермоћи” нити се претварају у „гуму”, али су веома свесне колико су велике и кроз шта могу да се прогурају. Осим тога, пре него што почну да пузе кроз уске просторе, често „мере“ да ли могу да прођу. Ово такође објашњава зашто се мачићи, док одрастају, често нехотице „заглаве“ – јер још увек расту и нису свесни своје телесне величине.
Погледајте и: