Против идеје придруживања земље ЕУ изјаснило се 49,54 одсто бирача.
Према подацима ЦИК, „за“ је гласало 751.235 бирача, а против – 737.639.
На референдуму су грађани одговарали на једно питање: „Да ли подржавате промену Устава како би Република Молдавија ушла у Европску унију?“. Да би се признали резултати референдума и унеле измене у Устав, било је неопходно да се најмање половина учесника референдума изјасни за европске интеграције.
У Молдавији су 20. октобра одржани и председнички избори, а актуелна председница Маја Санду, која се кандидовала за други мандат, води у првом кругу са 42,45 одсто гласова, саопштила је Централна изборна комисија након обраде 100 одсто листића са бирачких места. На другом месту је Александар Стојаногло, кандидат Партије социјалиста са 25,98 одсто гласова.
Други круг избора биће одржан 3. новембра.
Антидемократске методе
Портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да су власти Молдавије предизборну кампању водиле антидемократским, тоталитарним методама.
„С обзиром да нису могли равноправно да се такмиче са политичким противницима, молдавско руководство је у великој мери користило административне ресурсе и спроводило репресије против опозиционих политичара и независних медија“, саопштила је Захарова.
Такође је додала да Русија региструје отворено мешање Запада у изборни процес у Молдавији.
„Политичари из земаља чланица ЕУ током бројних посета Кишињеву отворено су водили кампању подршке актуелног молдавског руководства и његовог такозваног европског пројекта. Међународне посматрачке структуре и посматрачи тек треба да дају оцену одржаном гласању“, казала је Захарова.
Она је напоменула да су се у медијима већ појавиле информације о бројним прекршајима молдавских власти, организованом „транспорту“ бирача на гласачка места у западноевропским земљама, а чак ни посматрачка мисија Канцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС у свом прелиминарном извештају и закључцима није могла да занемари непријатну ситуацију у предизборном периоду и током гласања.
Такође је приметила да је отварање само два бирачка места у Русији, где живи од 300.000 до 500.000 молдавских држављана, је кулминација антируске кампање. Истовремено, у САД и Западној Европи организовано је око 200 гласачких места.
Захарова је додала да се може закључити да су резултати гласања за руководство Молдавије и њихове западне спонзоре разочаравајући, те да пројекат интеграције земље у ЕУ није добио недвосмислену подршку.
„Већина грађана који живе у републици га је, у суштини, одбацила. Мала предност је обезбеђена максималном мобилизацијом бирача који живе у земљама Западне Европе и Северне Америке и невиђеним ограничењем могућности за гласање у Русији. Исто важи када је реч о гласовима које је добила актуелна председница“, констатовала је дипломата.
По речима Захарове, треба узети у обзир да су многи грађани Молдавије одлучили да не учествују на референдуму, одбијајући да подрже пројекат „европска Молдавија“ – Молдавци виде шта се заправо крије иза фасаде идеје о чланству Молдавије у Европској унији и разумеју праве намере Запада према својој земљи.
„Са наше стране, ми увек поштујемо избор Молдаваца и залажемо се за очување и развој веза са пријатељским молдавским народом“, закључила је Захарова.
Погледајте још: