Према речима аналитичара Бранка Павловића економска, финансијска, технолошка, војна снага чланица БРИКС-а, као и међународни углед сваке чланице појединачно преокренули су ток историје тако да Запад више није најјача и преовлађујућа сила.
Самит у Казању прати се са већом пажњом него сви претходни
На другој страни, БРИКС је алтернатива која показује да је, како Павловић каже, деструктивни приступ САД и држава које је прате, прошлост.
„Америка и даље задаје ударце, задаје и огромне количине проблема, можда доводи до ивице несагледивих ствари, али у том смислу да је гро света прозрео о чему се ради, да му Запад више не служи за углед, него се сам организује и сам се дефинише, сам уређује своје односе на одрживим и обећавајућим платформама, то се већ догодило. Што се тиче ове године, самит БРИКС-а у Казању је сигурно најзначајнији међународни догађај“, наглашава он.
Самит у Казању прати се у светској јавности са много већом пажњом него што је то било раније, чак са већом пажњом него што је био праћен прошлогодишњи самит у Јоханезбургу у Јужној Африци, објашњава новинар Борислав Коркоделовић.
„Можда због тога што је разлика и у домаћинима и улогама који домаћини имају у међународној заједници. Па и сама веома атрактивна личност председника Русије. Рецимо, у турским медијима појавили су се чланци о „Путиновом осмеху“, говоре о много већој пажњи која се самиту у много већој мери поклања том тродневном догађају“, истиче он.
У низу илустрација турски медији приказали су како се осмех председника Путина креће од тога да има у себи дозу цинизма када говори о Западу до ведрине када говори о будућности БРИКС-а, земаља Југа и укупној сарадњи модерног света који је у настајању, објашњава Коркоделовић.
Запад ће на све начине покушати да спречи спровођење агенде БРИКС-а
Што се тиче тема о којима ће бити расправљано на самиту, наш саговорник напомиње да ће на дневном бити оне теме које зближавају државе чланице – економска питања. Русија је током протекле године веома радила на изналажењу алтернативних метода финансијске сарадње са осталим чланицама БРИКС-а и са земљама Југа и није једина против које је Запад увео санкције – ту су и Иран, као и Кина, које су такође погођене било примарним, било секундарним санкцијама.
„Тако да ће увелико радити на тој теми и избегавања санкција, али и једног дугорочнијег циља – успостављања једне чисте, независне економске сарадње и финансијских токова између земаља у развоју, што спада у подједнако значајан процес дедоларизације у светској привреди. И председник Путин и руски економисти, али и други званичници земаља чланица БРИКС-а свесни су да је то процес успостављања неког солиднијег протока кроз финансијске канале, да је то процес који ће у почетку захтевати најмање пет година“, оцењује Коркоделовић.
Са Запада, БРИКС-у се спочитава његова хетерогеност – географска, културолошка, политичка… - као проблем због кога пројекат нових мултилатералних односа не може да успе. Хетерогеност не би била проблем да не постоји агресор, сматра Павловић.
„У реалној констелацији светских односа имате Америку и државе које раде на истом фону разумевања потребе да се влада целим светом, које дестабилизују све државе света које пружају било какав отпор, ако што су Бразил или Турска. Треба се подсетити да је Америка хтела да државним ударом свргне Ердогана, у тренутку када је он оборио руски авион! Дакле, и када оборите руски авион над Сиријом, није довољно. Има оних који би оборили много више“, категоричан је он.
Запад ће на све могуће начине покушати да отежа спровођење супериорне политике БРИКС-а. Међутим, ради се о готовој ствари – немогуће је на дужи рок спречити развој чланица БРИКС-а. Сам Запад ће у овој, а нарочито у следећој години ући у јако тешке економске проблеме, да ће разлика између растућих економија БРИКС-а и њега бити готово непремостива, закључује Павловић.
Целокупну емисију „Свет са Спутњиком“ можете погледати у видеу: