Тако је он прокоментарисао Путинове речи на прес конференцији на БРИКС-у, да је Украјина одбила нове мировне предлоге.
Наиме, Москви је, преко Турске, стигао предлог Кијева за преговоре, на шта је руски лидер пристао, али је следећег дана Владимир Зеленски одбио преговоре.
Владимир Путин није открио шта је Кијев предлагао, али је поручио да је Русија спремна да размотри сваку опцију мирног решења кризе у Украјини у складу са реалном ситуацијом на терену.
Што се тиче преговора „лопта је на страни Кијева“.
„Скренуо бих пажњу, Владимир Путин је рекао да је преко помоћника председника Турске из Њујорка добио некакав сигнал за преговоре. Истовремено, сећам се да је западна штампа писала да је нови министар спољних послова Украјине разговарао о овој теми са колегама, а затим, након цурења ове информације, оштро су рекли – никад. Зашто? Мислим да нису глупи, они тестирају ситуацију и схватају да ће их долазак Трампа, ипак, натерати да започну преговоре, узимајући у обзир нове реалности у земљи. Дакле, не може се размишљати о повратку територије од пре 1991. године. Треба водити рачуна о ономе што се има, а не да се плаче за оним што је изгубљено“, каже Олејник.
Оно што је изгубљено у борби током преговора - не враћа се, истиче украјински политичар.
„Када се територија изгуби у борби, по правилу, не враћа се. А, кијевски режим је стално ‘пумпао’ јавност причама да ће победити, да не пристаје на преговоре ако не изађе на граница из 1991. године. Сетимо се и указа Зеленског, којим забрањује преговоре са Путином и тако даље. Они су сами себе сатерали у ћошак у тој мери да ће свака објава о преговорима изазвати бунт међу нацистима. Односно, не знају шта хоће, ни где ударају, али су, нажалост, сами створили такву ситуацију. Стога, верујем да су овакви покушаји да се кроз посреднике некако разговара о овој теми у циљу очувања режима Зеленског, јер он нема другу опцију“, каже Олејник.
Олејник не види земљу која би хтела да прихвати Зеленског у случају да оде са власти.
„Победника прихватају, а пораженог нико не жели да прихвати. Једина земља која му остаје јесте Украјина, а форма у којој се они могу осећати безбедно је искључиво власт. Пример је Грузија - Сакашвили је изгубио власт и налази се у затвору, а то је оно о чему Зеленски, у најбољем случају, може само да сања“.
Није случајно што Зеленски свој најновији мировни план, који се више не може назвати „планом победe“, покушава да достави Русији преко трећих земаља, констатује Олејник. Међутим, Русија никада неће користити треће земље као посреднике у преговорима, сматра он.
„И о чему разговарати? Уосталом, Владимир Путин је упитао - а то је истовремено сигнал и Турској и другима - да ли сте уопште уверени да се може сматрати да је урачунљива власт која је одустала од Минских споразума, а то је Зеленски урадио, као и Истанбулских споразума, јер је Борис Џонсон дошао у Кијев и рекао да се треба борити до последњег Украјинца. Да ли схватате да ћете морати да сносите одговорност? Узмимо, на пример, Турке. Ја мислим да они никако не могу бити посредници. Зашто? Постоји опште правило, када некога примите у свој дом и водите преговарате, ви индиректно сносите одговорност. И турски председник је то потврдио. За нас је било неочекивано када су постигли договоре у Турској, у Истанбулу, а потом их одбацили. Има ли ту одговорности посредника? Свакако да има. Зашто пружате платформу за преговоре, ако нисте уверени у искреност и намеру украјинског руководства да дипломатским и политичким путем оконча овај сукоб, а то се управо догодило“, подсећа Олејник.
Он је уверен да ће Зеленски покушати да се „опере“ и убеди украјинско друштво да нико никада Русији није понудио било какве преговоре.