Заиста је тешко наћи аргументовану замерку за спољнополитички курс Србије која покушава и успева да одбрани самосталност у време великог геополитичког и геоекономског светског рата.
Чак ни највећи критичари власти у Србији, било да су су са глобалистичког или националног спектра, не могу да артикулишу утемељенију позицију државе у овом страшном вихору који потреса свет.
Али, упркос филигранској и готово дипломатски виртуозној игри званичног Београда у балансирању између помахнитале НАТО машинерије и нове цивилизацијске наде која се рађа у виду БРИКС-a, често у јавности промиче теза да се Србија тешко одупире и једнима и другима.
Ко у ствари тражи да Србија буде слуга
То је, врло могуће, такође вешт политички и стратешки дриблинг и један од начина да преживимо на путу између Истока и Запада, али зарад истине мора се рећи:
Не тражи Русија од Србије да се одрекне дела сопствене територије, Косова и Метохије, него на томе инсистирају Америка и НАТО земље.
Не тражи Русија од Србије да уведе санкције Западу већ евроатлански блок захтева да Београд уведе санкције Москви.
Не тражи Русија од Србије да не учествује на западним и регионалним форумима на којима се подржавају укронацисти, већ Запад притиска Србију да не иде на Самит БРИКС-a.
Није неки руски званичник љут на државнике Србије јер се свакодневно срећу са западним лидерима, него Урсула фон дер Лајен подиже нос и неће да се види са српским премијером јер се он исти дан видео с министром из Русије.
Не прети Русија никаквим економским мерама, поскупљењем гаса и политичким захлађењем кад председник Србије не оде у Казањ, већ западни лидери готово свакодневно испостављају списак захтева и уцена.
Не тражи Русија да се у Србији укину западни медији чија пропаганда преовладава са телевизијских екрана и друштвених мрежа, већ западни моћници инсистирају да се у Србији укину Спутњик и РТ Балкан.
Не организује Русија у Србији свако мало обојене револуције, протесте контраобавештајне акције против државе већ то перманентно већ деценијама раде западне службе са својим медијским, невладиним и елитно-пропагандним и добро плаћеним пешадинцима.
Не тражи Русија од Србије природне ресурсе и рудна богатства упркос нерасположењу народа него то чине лидери Америке, Немачке и Европске уније.
Није нам Русија „реформисала“ и уништила школство и образовни систем већ страни „просветитељи“ Запада и Болоње.
Није Русија лобирала да Срби због злочина у Сребреници добију жиг геноцидног народа већ на томе инсистирају западне силе.
Није Русија притискала да Србија гласа за антизападне резолуције у УН већ Америка и ЕУ инсистирају да Београд гласа против званичне Москве.
Није Русија тражила да Београд осуди америчке злочиначке и ратне авантуре широм планете последњих деценија, већ Америка захтева да Србија осуди руску Специјалну војну операцију у Украјини.
Свима је све јасно
Примера је небројено. Требала би књига да се сви попишу и саберу на једно место.
Ко годинама притиска и уцењује званичнике Србије свима је јасно. Као што је јасно и ко то никада не ради.
Све то добро знају и људи који воде државу. Ту нема никакве дилеме нити равнотеже.
Зато је порука да Србија неће бити слуга ни Русији ни Америци потпуно тачна.
Али морамо јој додати амандман – искључиво Америка и НАТО свет непрекидно раде на томе да Србији сломе кичму и да је погуре на статус роба.
С друге стране, што би рекао Путин, за Русију је добро све оно што је добро и за Србију.
То никад нисмо чули са Запада. Нити ћемо.