Света Петка рођена је крајем десетог века у Византији, у граду Епивату у имућној и веома побожној породици.
Имала је брата, који се звао Јевтимије, а који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски.
Након смрти родитеља, поделила је сиротињи све што је имала и замонашила се у Цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.
Према предању, многе године провела је у пустињи, посту и молитви и усамљеничком животу.
Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову.
Света Петка је зато на иконама представљена у монашкој одећи са крстом у руци.
Преношење моштију
Њене чудотворне мошти током времена преношене су много пута.
На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен је 1238. године, према мишљењу једних отео, а других пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.
Када су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.
Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.
Султан Сулејман Други пренео је мошти Свете Параскеве 1521. године у Цариград.
Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу, који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.
Погледајте и: