Радослав Петковић рођен је 21. јула 1953. у Београду.
Од 1983. до 1987. био је главни уредник часописа Књижевна критика.
Од 1988. до 1994. године радио је као секретар задужбине „Иво Андрић“.
У периоду од 1994. до 2001. године деловао је у статусу слободног уметника. Од 2001. до 2004. године био је генерални директор Завода за уџбенике и наставна средства у Београду.
Следеће радно место му је, од фебруара 2009. па до одласка у пензију 2018. у Покрајинском секретаријату за културу АП Војводине као заменик секретара и помоћник.
Радослав Петковић аутор је романа, књига прича и есеја.
Његове књиге награђиване су најугледнијим књижевним признањима у бившој Југославији и потоњој Србији.
Објавио је романе Пут у Двиград (1979), Записи из године јагода (1983), Сенке на зиду (1985), Судбина и коментари (1993), Савршено сећање на смрт (2008), Судбина и коментари, допуњено издање (2022).
Три Петковићева романа (Сенке на зиду, Судбина и коментари и Савршено сећање на смрт) и обе збирке прича преведени су на француски језик и објављени у Француској; његова дела превођена су и на мађарски (Судбина и коментари, Човек који је живео у сновима, Византијски интернет), грчки (Судбина и коментари), енглески (Судбина и коментари и поједине приче), италијански (Судбина и коментари (у припреми) и поједине приче), словеначки (Судбина и коментари), словачки (Сенке на зиду), немачки (Сенке на зиду) и бугарски (Судбина и коментари, Човек који је живео у сновима).
Мађарски превод Судбине и коментара објављен је у издању угледног издавача „Јеленкор“ и побрао је изванредне критике у водећим мађарским дневним листовима: убрзо по објављивању, роман је доспео на листу десет најпродаванијих прозних књига на мађарском језику.
Француски превод Савршеног сећања на смрт добио је похвалне приказе у „Л Монду“. Петковићева проза заступљена је у бројним антологијама савремене српске књижевности на енглеском, француском, италијанском језику, а представљена је и у оквиру тематској бројева немачких и пољских часописа посвећених српској књижевности.
Радослав Петковић бавио се и превођењем са енглеског: преводио је прозу Толкина, Честертона, Роберта Луиса Стивенсона и Данијела Дефоа. Током деведесетих био је колумниста "НИН"-а, дневног листа „Демократија“, као и стални сарадник „Времена“ и „Европљанина“.
Више од десет година био је редовни колумниста најтиражнијег српског дневног листа „Блиц“.
Радослав Петковић живео је у родном Београду до 2000. године, када се сели у Панчево, а од 2006. настањује се у Новом Саду.