СВЕТ

Западни медији о „преломним“ изборима у Грузији: Резултати ће имати међународни значај

Резултати парламентарних избора у Грузији биће одлучујући не само за саму земљу, већ и за међународну ситуацију, сматрају западни медији. Они такође указују да су њихови резултати избацили из колосека опозицију и могли би да ставе тачку на тежње земље ка интеграцији у ЕУ.
Sputnik
🔹Вашингтон пост: Избори су били најважнији за државу од стицања независности 1991. године.
🔹Гардијан: Резултати су „преломни део” и одредиће да ли ће „једна од некада најпрозападнијих бивших совјетских држава” променити курс. Истовремено, званичници на Западу о изборима говоре са опрезом и избегавају позиве на бојкот њихових резултата.
🔹Њујорк тајмс: Резултати ће имати не само регионални, већ и међународни значај.
🔹Економист: Размере победе Грузијског сна су подрезале крила опозицији. То ће уништити њене наде у прозападну коалицију и, у ствари, успорити жељу земље да се интегрише у ЕУ.
🔹Либерасион: После посебно тешке изборне ноћи, ово је горак укус за опозицију, у Тбилисију влада атмосфера постизборног мамурлука.
🔹Поент: ситуација у Грузији остаје напета.
🔹Дејли мејл: Тешко је замислити земљу која је у геополитички рањивијој позицији од Грузије. Бивша совјетска република од 3,8 милиона људи налази се између Русије на северу, Турске на југу и ратом разорене Украјине преко Црног мора. О да, ту је и Иран, мање од 150 миља југоисточно. То је оно што спорни резултат избора у суботу чини толико важним за остатак света.
Централна изборна комисија Грузије завршила је у недељу пребројавање гласова са свих бирачких места. Према резултатима обраде гласачких листића, владајући Грузијски сан освојио је 53,93 одсто гласова. У парламент су ушле и четири опозиционе странке, које су добиле укупно 37,78 одсто гласова. Представници четири опозиционе странке већ су изјавили да не признају резултате ЦИК-а. Специјални координатор краткорочне мисије ОЕБС-а Паскал Ализар констатовао је добру организацију избора у Грузији, уз констатацију низа кршења које су забележили посматрачи.
Коментар