У студији објављеној у Evolutionary Anthropology научник Адријано Р. Ламеира предлаже хипотезу „последњег пољупца тимарења“.
Пољубац је само пољубац, али у зависности од тога где и кад се љубљење дешава захтева културни и историјски контекст. Друштво дуго успоставља правила кад, како и кога ко може да пољуби.
У античком Риму различити пољупци имали су различита имена. У деловима Европе се, како се наводи, пољупци разликују, па су негде они у образ стандардни. У многим земљама два пољупца су стандард, у некима се очекују три, а у Белгији само један.
„Пољубац је сигнал специјалне наклоности на континентима и широм различитих култура већ миленијумима. Ја предлажем хипотезу о настанку љубљења међу људима. Човеколики мајмуни се понашају тако да је контакт усана последњи стадијум тимарења, када се благим усисавањем уклања паразит“, навео је Ламеира.
Он је додао и да је хигијенски значај тимарења нестао када су људи еволуцијом изгубили крзно.
"Али краћа сесија вероватно је задржала последњу фазу пољупца, па је временом постала ритуал за сигнализацију друштвених и рођачких веза међу нашим прецима.“
Како се подсећа, у једном од ранијих истраживања у коме је проучавано 168 култура откривено је да само у 46 одсто њих постоји романтични пољубац. Већина ловаца-скупљача нема пољупце, а неки их чак сматрају одвратним, пише Физ.орг.
Погледајте и: