Овако др Александар Лукић са Института за политичке студије коментарише нацрт извештаја Европске комисије о напретку Србије ка чланству у Европској унији.
Подсећамо, у нацрту извештаја Европске комисије о напретку Србије, у који је увид имала хрватска новинска агенција ХИНА, наводи се да Србија није увела санкције Русији, задржала је односе на високом нивоу са том земљом и интензивирала односе с Кином, што отвара питања о њеном стратешком смеру.
Осим у погледу Русије, Србија такође није прихватила низ других изјава високог представника у име ЕУ и рестриктивне мере према Кини, Белорусији, Ирану, Северној Кореји и Венецуели. Осим тога летови за Русију постали су фреквентнији, стоји у извештају.
„Од Србије се очекује да се поступно усклађује с политикама према трећим земаља с политикама и ставовима ЕУ, укључујуц́и и рестриктивне мере“, додаје се у нацрту извештаја.
ЕУ тражи да се Србија понаша као њихова колонија
Према Лукићевим речима, ЕУ се према Србији односи према латинској пословици да оно што је примерено Јупитеру, није примерено волу, па тако док Брисел сарађује са Кином много више од Србије, нама то не дозвољава и чак нас критикује због тога.
„Може се рећи да тражи неку врсту послушности, да тражи да се понашамо као њихова колонија. Невероватно је да неки савез, чији ми нисмо члан тражи да се усаглашавамо са политиком тог савеза. Двадесет пет година је прошло од 2000. када је Србија, не питајући народ, кренула ка Европској унији, а још увек нисмо тамо примљени. То заправо говори да ЕУ не жели да нас прими, а жели да се понашамо као да смо члан који нема право гласа“, сматра он.
Како се од Србије може тражити усаглашавање са политиком у чијем дефинисању и конституисању она не учествује, пита се Лукић и додаје да Србија није у прилици да гласа о било којим одлукама које се односе на Кину или на Русију.
Као да га је писао Тонино Пицула
Извештај је тако формулисан као да га је писао нови известилац Европског парламента за Србију, бивши шеф хрватске дипломатије Тонино Пицула али, како наш саговорник наводи, кадровска питања нису толико битна. Битни су принципи политике, док су кадрови само одраз става који ЕУ има према Србији.
„Мислим да не би било неке велике разлике и да се на тој позицији нађе неко из било које друге земље. С обзиром на ово што нам замерају, ради се о једном малом понижавању Србије“, истиче Лукић.
Било ко да се нађе на позицији известиоца, неће одлучивати ништа. На неким другим позицијама налазили су се људи из држава које нису признале независност Косова и Метохије, као што се Мирослав Лајчак нашао на месту посредника у дијалогу између Београда и Приштине, па су радили на штету српских националних интереса.
„Брисел када промени принципе у односима са нама, а главна ствар је питање Косова и Метохије, моћи ћемо сасвим другачије да разговарамо. Мислим да оно чега се Брисел боји, промене стратешког курса Србије, јесте реални страх. Али тај страх заправо производи политика бриселске администрације која Србију не види комплетну - не види је са Косовом и Метохијом“, објашњава Лукић.
Поставља се питање која би држава прихватила да уђе у било какав савез ако је услов свих услова одрицање од дела сопствене територије, закључује он.
Остале замерке у извештају ЕК односе се на то што Србија није ускладила политику виза са Бриселом, па има безвизни режим са шеснаест држава са којима ЕУ има визни режим, а замера јој и то што српски званичници учествују у прослави Дана Републике Српске.
Погледајте и: