„Србија се још није ускладила ни с једном рестриктивном мером против Руске Федерације као ни с већином изјава високог представника о том питању. Задржала је односе на високом нивоу с Руском Федерацијом и интензивирала односе с Кином што отвара питање стратешког смера Србије“, наводи се у нацрту извештаја за Србију у који је хрватска агенција Хина имала увид.
Комисија ће у среду објавити пакет о проширењу чији су кључни део извештаји с оценама о напретку у реформама сваке од земаља које су на путу према чланству у ЕУ.
Осим у погледу Русије, Србија такође није прихватила низ других изјава високог представника у име ЕУ и рестриктивне мере према Кини, Белорусији, Ирану, Северној Кореји и Венецуели. Осим тога летови за Русију постали су фреквентнији, стоји у извештају.
„Од Србије се очекује да се поступно усклађује с политикама према трећим земаља с политикама и ставовима ЕУ, укључујући и рестриктивне мере“, додаје се у нацрту извештаја.
Наводи се и да је Србија наставила да сарађује с ЕУ у напорима за, како преноси хрватска агенција, спречавање избегавања санкција Русији и пружањем финансијске и хуманитарне помоћи Украјини.
Од Србије се очекује и да побољша резултате у процесуирању ратних злочина, и наводи се да и даље избегава да подиже оптужнице против високорангираних осумњичених, и да процесуирање случајева траје предуго.
„Србија би требало да предузме кораке како би убрзала процесуирање ратних злочина и решила значајан број нерешених предмета од преко 1.700 предистражних случајева што и даље изазива велику забринутост“, стоји у нацрту извештаја.
Србија је, како се наводи, наставила сарадњу с Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове, који је заменио Хашки суд. У питању ратних злочина настављена је сарадња с Босном и Херцеговином, док је у сарадњи с Хрватском и Приштином забележен мали напредак.
„Србија тек треба да покаже истинску преданост истрази и пресуђивању ратних злочина. Низ српских политичких странака, политичара и медија и даље без реперкусија пружа подршку и јавни простор осуђеним ратним злочинцима и негира ратне злочине, укључујући и геноцид у Сребреници“, каже се у нацрту извештаја.
У тексту се такође указује и на велики број несталих особа.
„Нерешена судбина особа несталих током сукоба 1990-их остаје кључно питање које треба решити на западном Балкану. Упркос сталном напретку у идентификацији, 7.608 особа и даље се води као нестало“, каже се у тексту и додаје да су потребни даљи напори на регионалном нивоу путем групе за нестале особе основане 2018. у оквиру Берлинског процеса за јачање сарадње, као и на билатералном нивоу.
Многи долазе у Србију као туристи и затим покушавају да нелегално уђу у ЕУ
Србија, како се додаје, још није усклађена ни са европском визном политиком, иако је ЕУ стално позива да то учини.
Србија, како се додаје, још није усклађена ни са европском визном политиком, иако је ЕУ стално позива да то учини.
Наводи се и да Београд има безвизни режим са 16 земаља чијим грађанима су потребне визе за улазак у ЕУ. Како се додаје, Србија има безвизни режим углавном са земљама које нису признале независност тзв. Косова.
Што се тиче билатералних односа, Србија остаје предана одржавању добрих билатералних односа с осталим земљама из процеса проширења и са суседним чланицама ЕУ. Њени односи су Хрватском „и даље су обележени ад хок антагонистичким јавним разменама и дипломатским демаршима“, пише у извештају.
Односи с Босном и Херцеговином су добри и уопштено стабилни иако је резолуција УН о Сребреници довела до политичких напетости, каже се у нацрту извештаја.
У овом смислу се посебно наглашава да високи српски званичници учествују на, како се наводи, „нелегалном“ Дану Републике Српске, 9. јануара.
Погледајте и: