„Али ми смо и даље у процесу“, нагласио је Борељ.
На питање да прокоментарише односе Србије са Русијом и Кином, истакао је да је у актуелном геополитичком контексту Србија можда најважнији политичко-економски партнер ЕУ и оценио да је европска перспектива за Србију једини одрживи начин за изградњу дугорочног просперитета и отпорности.
„Морамо да радимо како бисмо променили темпо овог спољнополитичког усклађивања“, навео је Борељ и додао да ЕУ инсистира на томе. Желимо да рачунамо на Србију као на партнера“
Он је рекао да је ЕУ јасно ставила до знања да односи с Русијом не могу да се одвијају уобичајено и оценио да стратешку забринутост изазива и продубљивање односа Србије и Кине, али да државе чланице имају различит приступ по том питању.
Када је реч о Београду и Приштини, Борељ је нагласио да, темпо проширења и напредак у дијалогу који се води уз посредовање ЕУ ка нормализацији односа морају да иду руку под руку.
Додао је да Србија преговара о чланству у ЕУ и навео да таква одлука подразумева усклађивање са ЕУ и у погледу спољне политике и рестриктивних мера ЕУ.
„Желимо да рачунамо на Србију као на партнера у заједничким принципима, вредностима, безбедности и просперитету и потребно нам је да нас Србија увери о свом стратешком правцу“, навео је Борељ.
„Не можете радити једну ствар, а да не радите другу. Напредак ка Европској унији и решење за дијалог су међусобно зависни и интерактивни. Они захтевају труд, али на крају, напоран рад се исплати, посебно за грађане“, навео је Борељ на конференцији за новинаре у Бриселу посвећеној Пакету проширења ЕУ за 2024. годину, пренео је Танјуг.
Он је изразио наду да ће Охридски споразум бити спроведен, означавајући пут ка нормализацији и чланству у Европској унији.
Говорећи о резултатима дијалога, навео је да су прошле године постигнути Споразум о путу ка нормализацији односа и његовог имплементационоганекса, али је истакао да се на примену нажалост и даље чека.
Поред тога, како је додао, у оквиру дијалога је решено питање регистарских таблица, укинути су улазно-излазни документи, чиме је омогућено грађанима Србије и Косова да слободно путују с једне на другу страну и стављена је тачка на 20 година нерегулисаног коришћења енергије на северу КиМ.
Борељ је, на питање да ли би урадио нешто другачије када је реч о Охридском споразуму и наводима новинара да је било и многих застоја у дијалогу који укључују догађаје у Бањској, рекао да је свакако све могло да се уради на другачији начин.
„Али мислим да смо то урадили на начин који су обе стране могле да прихвате“, навео је Борељ.
Он је оценио да сви морају да схвате да се у овом процесу не ради о признавању, до којег ће, као је рекао, ако дође, доћи на крају, већ да је реч о нормализацији односа, која је много скромнији и објективан процес.
„Не можете да почнете да тражите и понашате се као да вас је признала друга страна јер то није случај. Не можете мешати своје жеље са стварношћу“, навео је Борељ.
Или ЕУ или Русија
Он је оценио да је ЕУ јасно ставила до знања у сваком тренутку да ствари морају да иду корак по корак, уз разумевање забринутости и уставних ограничења обе стране.
Борељ је додао да је препоручио укидање мера ЕУ за Приштину, али да ту одлуку морају да донесу државе чланице ЕУ у Савету ЕУ.
Борељ је говорио и о неопходности усклађивања земаља кандидата за чланство у ЕУ са спољном и безбедносном политиком ЕУ, наводећи да је усклађивање са ЗСБП ЕУ најзначајнији показатељ да кандидати деле вредности и геополитичку оријентацију ЕУ.
„Једноставно не можете да одржавате односе са Русијом или покушавате да се понашате уобичајено и очекујете да ће ваша земља бити део Европске уније. То је - или једно или друго“, рекао је Борељ.
Пакет проширења за 2024. годину који је данас усвојен и представљен у Бриселу састоји се од саопштења Комисије и извештаја за десет кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ, међу којима је и извештај за Србију.
Борељ је навео да ЕУ предлаже у Пакету проширења детаљну процену стања у земљама које теже да постану чланице Европске уније и истакао да је процена заснована на појединачним напорима кандидата, на основу заслуга, при чему је у основи владавина права.
Борељ је истакао да су се преговори о приступању у протеклих пет година вратили на врх агенде Комисије и оценио да је постигнут напредак у погледу постепене интеграције.
Указао је и да од 2024. године ниједном грађанину Западног Балкана неће бити потребна виза за путовање у Европску унију и да је објављен План раста за Западни Балкан, као и за Молдавију и Украјину.
Погледајте и: