Високи представник ЕУ Жозеп Борељ рекао је на конференцији за новинаре у Бриселу да су протеклих пет година обележили изазови без преседана и истакао да је чланство у ЕУ сада, више него икад, постало стратешки избор.
Он је рекао да ЕУ предлаже у Пакету проширења детаљну процену стања у земљама које теже да постану чланице Европске уније и истакао да је процена заснована на појединачним напорима земаља, на основу заслуга, при чему је у основи владавина права.
Борељ је, говорећи о Пакету проширења за 2024. годину, рекао да, када је реч о Београду и Приштини, темпо проширења и напредак у дијалогу који се води уз посредовање ЕУ ка нормализацији односа "морају да иду руку под руку".
"Не можете радити једну ствар, а да не радите другу. Напредак ка Европској унији и решење за дијалог су међусобно зависни и интерактивни. Они захтевају труд, али на крају, напоран рад се исплати људима", навео је.
Он је изразио наду да ће Охридски споразум бити спроведен, "означавајући пут ка нормализацији и чланству у Европској унији".
Борељ је додао да је, у оквиру дијалога, поред постизања споразума о путу ка нормализацији односа и његовог имплементационог анекса прошле године решено питање регистарских таблица, да су укинути улазно-излазни документи, односно да је омогућено "грађанима Србије и Косова" да слободно путују с једне на другу страну, као и да је "стављена тачка на 20 година нерегулисаног коришћења енергије" на северу КиМ.
Пакет проширења за 2024. годину састоји се од саопштења Комисије и извештаја за десет кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ, међу којима је и извештај за Србију.
Осим Србије, Пакет проширења обухвата извештаје за Албанију, БиХ, Грузију, тзв. Косово, Молдавију, Црну Гору, Северну Македонију, Турску и Украјину.
Пакет проширења је скуп извештаја које Комисија усваја сваке године, у којем се сумирају кључна дешавања у политици проширења ЕУ.
Извештај показује постигнут напредак и изазове са којима се суочавају партнери на путу ка приступању ЕУ, и указује на реформе које треба да се спроведу.
На основу тих извештаја кандидати за чланство у ЕУ и потенцијални кандидати добијају смернице и препоруке о својим реформским приоритетима.
У извештају за Србију, Комисија је навела да је Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст, технички спреман за отварање и истакла да ће укупни темпо преговора наставити да зависи од реформи владавине права и нормализације односа Београда и Приштине, а бави се и усклађивањем са заједничком спољном политиком ЕУ и другим темама.