Закон којим је Влада Србије прогласила Косово и Метохију подручјем посебне социјалне заштите Европска унија види као јасно кршење обавеза Србије из дијалога, као и договора постигнутих у овом процесу, пише приштинска „Коха“.
Европска унија тражи да Србија поново размотри овај нацрт закона и подсећа на обавезе Србије према свим споразумима из процеса дијалога. Набила Масрали, портпарол ЕУ за спољну политику и безбедност, послала је ове поруке у име ЕУ као одговор медијима.
„Од Бриселског споразума из 2013. године, Косово и Србија имају јасне обавезе у вези са одговарајућом јурисдикцијом. Нацрт закона Владе Србије, којим се Косово проглашава зоном посебне заштите, као и надлежност правосудних органа да се баве кривичним делима на Косову на начин на који су објављени, представљају јасно кршење од стране Србије својих обавеза из дијалога и противно је поновљеном опредељењу у оквиру дијалога“, навела је Набила Масрали.
Став ЕУ супротан међународном праву
Мишљење ЕУ у вези са ова два закона није у складу са Резолуцијом 1244, ни са међународним правом, нити са унутрашњим правним поретком Републике Србије, каже Челић за Спутњик.
„Република Србија је суверена држава, територија Косова и Метохије је на основу Резолуције 1244 и на основу Устава Републике Србије саставни део Републике Србије. И према томе, законодавна надлежност Србије протеже се на целој територији укључујући Косово и Метохију, што очигледно званичници ЕУ не сматрају да је тако. Дакле, то становиште ЕУ је у супротности како са међународним правом, тако и са унутрашњим правом Републике Србије. То што је у међувремену Република Србија склапала споразуме са привременим властима на Косову и Метохији не значи да се одрекла законодавне надлежности и према томе то становиште ЕУ је мени као правнику – неосновано“, објашњава Челић.
Оваквим ставом ЕУ је изашла из статуса неутралности, односно одустала је од принципа неутралности ког се држала 25 година, од доношења Резолуције 1244, додаје Челић.
„Све ово време ЕУ се, макар формално, држала принципа статусне неутралности кад је реч о Косову. Дакле, генерално за ЕУ Косово није било држава, без обзира што је већина држава чланица ЕУ признала Косово као независну државу. Али органи ЕУ и ЕУ као заједница држава то нису чинили и тиме додатно забрињава овакав став ЕУ ког смо чули данас путем медија.“
ЕУ држи страну Приштини
Према Челићу, чињеница да је Србија под сталним притисцима током преговарачког процеса, док са друге стране, Приштина није испунила ниједну преузету обавезу показује континуитет политике ЕУ. Уместо да се као посредник између Србије и привремених институција самоуправе у Приштини држи статусно неутрално, ЕУ је све време држала страну Приштини, додаје Челић.
„Чињеница је да ЕУ није олакшавала дијалог, напротив, она се стално стављала на страну Приштине. И ова данашња реакција указује управо на ту чињеницу да ЕУ није била објективни посредник у читавој овој причи и да наставља с тиме. С тим што ово, чини ми се, додатно забрињава. Јер ако је реч о ставу у име ЕУ, онда ово говори о томе да ЕУ и формално одустаје од принципа статусне неутралности, без икакве одлуке било ког надлежног органа, нити форума ЕУ. Нити Европског парламента, нити Европске комисије нити било кога“.
Европска унија је овим саопштењем малтене Београду поручила да је Косово независна држава и да Србија нема никакво законодавно право на територији Косова и Метохије, закључио је Челић.
Погледајте и: