Он је изјавио да Србија остаје непоколебљива у својој посвећености миру, стабилности и пуном поштовању принципа Повеље УН, Резолуције 1244 и међународног права. С друге стране, он је упозорио да кршење људских права и једнострани потези режима Аљбина Куртија на косову стварају климу страха и нестабилност.
„Дозволите ми да почнем тако што ћу вам се свима захвалити на континуираној пажњи у вези са ескалацијом кризе на Косову и Метохији. Суочена са тешким изазовима за сигурност и добробит свог народа, Србија остаје непоколебљива у својој посвећености миру, стабилности и пуном поштовању принципа Повеље УН, Резолуције 1244 и међународног права. Док се носимо са овим изазовима, желим да истакнем да је Србија у потпуности посвећена изградњи просперитетне будућности за све своје грађане“, казао је Ђурић.
Напоменуо је да као представник Србије, може са поносом да каже да је Србија данас напредна и одговорна чланица међународне заједнице, као и да је кључни европски контрибутор у низу мировних операција УН, од Блиског истока до Медитерана, као и на афричком континенту.
„Будући да је одржала рекордно високу стопу раста БДП-а током више од једне деценије, Србија је више него удвостручила свој национални БДП-а током протекле деценије. Негујемо окружење погодно за пословање које подстиче улагања и иновације. У децембру ове године Србија ће преузети председавање Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију, а 2027. године мој родни град Београд ће бити домаћин специјализоване светске изложбе Експо 2027, отварајући нове могућности за цео регион“, навео је министар.
Осврнуо се и на иницијативу Отворени Балкан коју су покренули председник Вучић, премијер Албаније Рама и Влада Републике Северне Македоније и створили, како је рекао, јединствено регионално тржиште рада. Такође је поенуо и иницијативе попут пројекта Дигитална Србија која има за циљ да интегрише технологију у српску економију, промовишући друштво засновано на знању.
„Док градимо нове индустрије и отварамо радна места, посвећени смо томе да обезбедимо да ниједна заједница не буде изостављена у овом напретку. Нажалост, контраст у односу на оно што се дешава у нашој јужној покрајини Косову и Метохији не може бити већи. Како показује низ извештаја Унмика и недавна дешавања, у последње две и по године ситуација на Косову и Метохији се значајно погоршала, а кршење људских права и једнострани потези режима Аљбина Куртија стварају климу страха и нестабилности“, казао је Ђурић.
Додао је да је данас ту да детаљно изнесе озбиљне преступе режима Аљбина Куртија према српској заједници и да апелује на хитну, одлучну акцију.
„И као што ћемо данас видети, право питање са којим се овај савет суочава је да ли ћемо остати по страни док невини обични људи пате, или ћемо предузети значајне кораке да заштитимо угрожене“, казао је Ђурић и додао:
„Прво, ове године обележавамо тужну годишњицу која се не може превидети – навршило се 20 година од погрома 17. марта 2004. године, када је убијено 28 невиних људи, а рањено скоро 1.000 људи. Био је то други талас етничког чишћења Срба после оног 1999. године који је довео до насилног протеривања 250.000 људи и 150 српских цркава, као и још 40 уништених српских православних цркава.
Као што сам већ поменуо, блиска прошлост за Србе на Косову и Метохији била је болна и компликована. С обзиром на блиску прошлост, још је у већој мери поражавајуће посматрати неподношљиву садашњост коју је режим Аљбина Куртија створио за Србе на Косову и Метохији“, навео је он.
Од повратка Аљбина Куртија на власт, како је казао његова администрација је систематски интензивирала мере усмерене на изолацију и маргинализацију српске заједнице.
„Замислите да је ваша сопствена валута изненада забрањена, пензије одузете, а социјална подршка укинута. За Србе на Косову и Метохији ово није хипотетичко питање – то је управо реалност са којом се данас суочавају на Косову. У септембру ове године, тешко наоружана специјална полиција упала је у поште у општинама са српском већином, практично паралишући свакодневни живот. Основна права, попут пријаве рођења детета или приступа социјалној помоћи која Влада Србије нуди свима, постала су скоро немогућа“, казао је министар.
Насиље над Србима је нагло ескалирало, рекао је и појаснио да је само током 2024. године, преко 90 напада било посебно усмерено на српске појединце и имовину, при чему се ниједан починилац није суочио са правдом.
„Узнемирујући инциденти са децом посебно су шокирали наше заједнице. Недавно је децу господина Ненада ножем напао један човек – што је шеснаести такав напад од када је господин Курти преузео дужност. Колико напада мора да се деси пре него што се предузме конкретна акција?“, упитао је он.
Ђурић је казао да се на северу Косова српско становништво свакодневно суочава са „реалношћу грубе силе“.
„Потпуно ван било којег од постојећих споразума, регионом управља моноетничка полиција лојална Куртију, која спроводи политику путем застрашивања, а не пристанка. Такође, Куртијева администрација је наметнула албанске етнонационалистичке градоначелнике, који су ‚изабрани‘ практично без икакве српске подршке и немају легитимитет међу заједницама којима би требало да служе. Ниједан проценат подршке — а ипак владају“, казао је он.
Додао је да је одбијање Приштине да поштује Бриселски споразум, који захтева оснивање Заједнице српских општина (ЗСО) лишило Србе чак и основне правне заштите.
„Пре само два дана у јавној изјави која поново отворено оспорава основе процеса дијалога и владавину косовских закона, премијер Аљбин Курти је навео да не планира да спроводи споразум о ЗСО. Ово није само одбацивање обавеза преузетих уз посредовање ЕУ, већ директна увреда овог савета и ауторитета међународне заједнице. Министар унутрашњих послова Џелал Свекла познат по својим документованим насилним нападима на Еулекс пре само неколико година, проширио је ову увреду када је изјавио да његова администрација нема намеру да спроводи члан 9. Бриселског споразума, који гарантује колективни повратак српских представника у Косовску полицију на северу. Иако није изненађујуће, овај отворени пркос је скандалозан, подрива дугогодишњи дијалог и доводи у сумњу спремност Приштине да гради мирну будућност. Ако споразуми, једном потписани, могу бити одбачени и исмевани, који нам темељ остаје за поверење и дијалог?“, рекао је Ђурић.
Такође је оптужио приштинску администрацију да је предузела кораке који флагрантно крше косовски устав. Српској листи – политичкој странци која је великом већином победила у срединама са српском већином на изборима које су подржали ОЕБС, ЕУ и УНМИК, незаконито се ускраћује уставно право да именује представнике на положаје у власти и у косовским институцијама.
„Ово ускраћивање основних демократских права додатно разоткрива непоштовање владавине права и демократских норми на Косову. То такође указује на неопходност да међународна заједница осигура да постоје заштитни механизми против оваквог понашања након предстојећих парламентарних избора. Зашто би било који косовски Србин гласао на тим изборима, ма колико ми то желели, ако за Србе на КиМ не важе чак ни уставом загарантована права?“, упитао је министар.
Подсетио је да је Приштина забранила чак и патријарху српском да уђе на Косово како би посетио Пећку патријаршију, светску баштину Унеска, која је и духовно срце и историјско седиште Српске православне цркве.
„Овај акт представља нарушавање не само верских слобода већ и вишевековног српског културног наслеђа, показујући непоштовање основних права и слобода“, казао је.
Министар је навео да је насиље над Србима достигло алармантан ниво.
„Полицијске патроле у војном стилу и провокативни маршеви косовских оружаних снага појачали су страх у српским областима. Само ове године пуцано је на шесторо Срба, а да ниједна особа није одговарала. Ко је пуцао у леђа Драгиши Гаљку? Ово питање се више и не поставља. Етнички мотивисани напади порасли су за 50 одсто откако је Аљбин Курти преузео дужност, са 434 инцидента забележена у последње две и по године. Замислите да се ваша заједница свакодневно суочава са овом врстом несигурности – да ли бисте се осећали безбедно?“, обратио се он присутнима.
На северу Косова, како је додао, приштинске специјалне полицијске снаге предузимају све агресивније кораке ка сузбијању српског присуства. Казао је да су наоружани припадници упали у српске институције, физички нападали ненаоружане цивиле, па чак и рањавали децу.
„Морам да напоменем да, нажалост, имамо пораст чак и у броју пријављених случајева сексуалног напада на Српкиње, понекад од стране косовских безбедносних званичника, без тога да уследи одговарајући процес. Све ово је део системске кампање усмерене на застрашивање ионако дубоко уздрмане заједнице. Прошле године, једанаестогодишњег дечака Стефана Стојановића, заједно са 21-годишњим братом, упуцао је припадник такозваних косовских безбедносних снага током божићне поворке. Азем Куртај који је пуцао је де факто амнестиран и до данас је потпуно слободан. Каква се то порука шаље када они који повређују децу бивају ослобођени без последица?“, казао је Ђурић.
Оценио је да за расељене Србе повратак остаје „далека и често опасна нада“ јер хиљаде породица које су биле присиљене да напусте Косово 1999. године и даље живе у изгнанству, јер повратак подразумева „тешку дискриминацију и лични ризик“.
„Недавни инциденти наглашавају ову сурову реалност: српски повратници попут Жарка Зарића и Радована Ристића затекли су своје домове вандализоване и спаљене. Запаљене су и три куће у селу Новаке, таргетирајући српске породице које су се усудиле да се врате. Данас је само 1,9 одсто од 250.000 расељених Срба успело да се врати свом дому. Зашто морају да трпе такве препреке? Када ће им бити омогућено да поврате оно што им по праву припада?“, рекао је он.
Навео је да се чак и они који покушавају да остваре своја имовинска права се суочавају с могућношћу да буду ухапшени или се застрашују и подсетио да су прошлог августа притворени Срби Драган Цветковић и Милош Шошић по неоснованим оптужбама.
„Њихов ‘злочин’ се састојао само у томе што су били Срби на Косову. Куртијева влада је недавно усвојила нове мере екпропријације којима се омогућава конфискација српске земље, чиме се одузима имовина онима који желе да се врате. Није ли право сваког грађанина да живи у својој земљи без страха да ће изгубити имовину?“, казао је министар.
Он је потом послао поруку српској заједници на Косову и Метохији.
„У светлу онога што сам управо рекао пред овим Саветом, желим да кажем ово нашој српској заједници на Косову и Метохији: нисте сами. Србија је са вама у вашој борби за правду, достојанство и безбедност. Нећемо одустати од подршке вашим правима да живите у миру, да подижете породице и да чувате ваше наслеђе. Ваша храброст у суочавању с тешкоћама сведочанство је ваше чврстине и снаге. И док се и суочавате са овим изазовима будите уверени да се Србија и међународна заједница боре да обезбеде ваша права, сигурност и будућност. Нећемо дозволити да се ваши гласови не чују и неуморно ћемо се залагати за ваше право да живите слободно и безбедно у земљи ваших предака. Свет мора да схвати да ваша борба није само за територију – то је борба за основно право да се живи без страха, достојанствено и с правдом“, рекао је.
Ђурић је потом затражио амнестију и пуштање на слободу свих политичких затвореника које режим Аљбина Куртија држи заточене.
„Не може бити истинског помирења, нити потпуне нормализације док се више од осамдесет политичких затвореника, косовских Срба, не врате кући. Сви се сећамо колективне амнестије која је дата многим бившим припадницима ОКВ, чак и за злочине почињене у Северној Македонији много година после рата на Косову… Сећамо се исто тако слике Куртијевог министра унутрашњих послова Свечље како стоји испред спаљеног возила Еулекса, те Куртијеве руље која напада америчку амбасадорку Трејси Ен Џејкобсон у парламенту у Приштини, док Свечља непрекидно месецима блокира рад овог тела димним бомбама и сузавцем. Треба ли сада да прихватимо да је извесни Милун Миленковић Луне теротиста, а да је Свечља грађанин који поштује законе, па чак и прихватљив саговорник?“, упитао је.
Такође се обратио албанској заједници на Косову и навео да Србија није у сукобу са њима.
„Ми се споримо с потезима и политиком режима Аљбина Куртија, не са албанским народом. Ми схватамо ваше жеље за миром и просперитетом, баш као што схватамо и жеље српске заједнице. Позивамо вас да одбаците политику подела и сукоба и да нам се придружите у трагању за будућношћу заснованој на узајамном поштовању, безбедности и сарадњи. Аљбин Курти је постао одраз режима против кога је почео да се бори пре више од четврт века и нажалост га је и премашио у неким аспектима. Израстао је у угњетавача, дискриминатора и онога који нас дели. Хајде да заједнички замислимо будућност у којој албанска и српска деца уче и одрастају заједно, у којој комшије подржавају једни друге и у којој од привредног раста имају користи сви. Таква будућност је могућа, али зато је потребно одбацити екстремистичку политику која продубљује јаз. Станите уз нас и тражите од косовске владе да поштује све грађане и да испуњава своје међународне обавезе“, казао је.
Међународној заједници поручио је да је дошло време за одлучну акцију.
„Приштинско руководство под Аљбином Куртијем наставља да подрива стабилност, крши људска права и игнорише међународне споразуме. Потребно је да за та дела постоје јасне последице. Морају се увести санкције противе Куртијеве владе и исказивати нулта толеранција за даље једностране потезе којима се крше споразуми и изазива сукоб. Позивамо Савет безбедности да обезбеди да се спроведу у дело постојећи споразуми, посебно Бриселски споразум, те да се Приштина држи одговорном за своје обавезе“, истакао је министар.
Додао је да реализација Заједнице српских општина није ствар избора, већ обавеза која законски обавезује и која се мора без одлагања испоштовати.
„Косовско руководство се мора натерати да поштује права свих својих грађана, те да испуњава своје обавезе за мир и безбедност. Замислите будућност коју можемо створити ако радимо заједно на заштити људских права, ако одбацимо екстремизам и примењујемо међународно право. За ову будућност потребан су дела, не речи. Време је да се Курти постане одговоран и да обезбеди Косово на коме и Срби и Албанци могу да живе у миру и достојанству“, закључио је Ђурић.
Немамо конфликт са Албанцима већ режимом који систематски угрожава Србе
На крају седнице, српски министар спољних послова Марко Ђурић реплицирао је представници власти у Приштини, навевши да "нема конфликта са Албанцима, већ са режимом који систематски угрожава Србе и друге неалбанске заједнице".
"Ваша опсесија председником Вучићем говори неколико ствари – да води државу добро, да вам јачање наше економије и спољнополитичке позиције изазивају бес. Показујете још једном непоштовање жртвама рата, јер неприкладно користите реч геноцид, нарочито имајући на уму да је две трећине Срба под присилом протерано са Косова", рекао је Ђурић.
Седницу Савета безбедности УН сазвала је Швајцарска, која овог месеца председава тим телом.