„У Европи би могло да постане знатно хладније. Многи европски региони ће постати неповољни за живот људи“, рекао је Карнаухов.
По његовим речима, глобално загревање се већ дешава на планети – катастрофалне поплаве, шумски пожари, суша и врућина – све су то последице глобалног загревања.
Како температура на Земљи буде расла, све те последице ће бити екстремније ако се не предузму мере.
„Један од тих екстремних случајева могао би да буде промена струја у северном Атлантику и нагло захлађење у Европи – то је парадоксална последица глобалног загревања“, наводи Карнаухов.
Међутим, није реч о малом захлађењу од 1,5, два степена, него о десетинама степени нижој температури, што се може упоредити са наступањем леденог доба, објашњава научник.
Ако дође до промене струја, у Санкт Петербургу ће бити пет, десет степени хладније него сада на Гренланду, наводи Карнаухов.
„Међутим, топле струје сада и даље делују. Захваљујући том систему топлих струја – а то није само Голфска струја, него и Северноатлантска и Норвешка – Европа има јединствену топлу климу“, истиче он.
Такође предвиђа да се на истоку Русије клима неће много мењати у будућности.
Погледајте још: