Боснић је за "Политику" рекао да је прикупљање потписа почело у мају ове године и да има довољно електронских потписа, али да они нису валидни и да ће бити коришћени као подршка.
"А ових 10.000 очекујемо да прикупимо до краја новембра и да предамо да би могли да уђу у процедуру за регуларно заседање на пролеће", рекао је Боснић.
Боснић је навео да је једна од најважнијих активности његовог удружења очување историјског сећања и додао да је основна ствар у историјском сећању - сећање на геноцид над српским народом у НДХ.
"Да бисмо ишли даље у ту борбу, мислимо да је најбитније да Србија, односно Народна скупштина, усвоји резолуцију која се базира на конвенцији коју је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација. Она говори шта је геноцид, с тим што ми у нашој резолуцији прецизирамо да је то злочин који је НДХ учинила према Србима. Многи се с тим не слажу, али Јевреји су донели резолуцију о Холокаусту, као и Роми, због чега је потребно да наша држава донесе посебну", рекао је Боснић.
Он је нагласио неопходност да се геноцид над Србима осуди и да добије свој назив.
"Потребан је назив као што је Холокауст и наш предлог је да се зове затирање или покољ. Желимо да се уведе и датум, јер постоји датум када се обележава Холокауст. Наш предлог је 28. април, дан када су убијени први људи у Гудовцу код Бјеловара", рекао је Боснић.
Он је додао да је тачна конвенција која говори шта је геноцид апсолутно доказива у случају НДХ, као и да је на почетку расправе о термину "геноцид" у 20. веку, узор било управо страдање Срба у НДХ.
Боснић је навео да јавност није довољно упозната са размерама злочина у НДХ.
"Невероватно је колико наши људи не знају. То је био један монструозан систем. У истраживању сам дошао до више од 200 начина мучења и убијања у НДХ. У Јасеновцу их је, како је потврдио историчар и светски познати стручњак за Холокаус Гидеон Грајф, било 57, а ја сам дошао до 63. За сваки постоји доказ и покривен је озбиљном архивском грађоми документима", закључио је Боснић.
Погледајте и: