Крвава униформа у којој је краљ убијен. Лекари су утврдили да је један метак погодио десну страну груди, у пределу јетре, а затим ушао у торакс. На телу су биле три ране: погођени су лева рука, раме и лопатица.
Реченица „Чувајте ми Југославију“, коју је, према тврдњи министра спољних послова Богољуба Јефтића краљ изговорио у смртном часу је одмах након атентата пласирана у јавност, упркос томе, што су повреде које је краљ задобио биле такве, да нису дозвољавале, да било шта изговори
По мемоарима његовог другог сина, Томислава Карађорђевића, у тренутку Марсељског атентата је краљ Александар био смртно болестан од рака, и лекари су му давали око шест месеци живота. За краљеву дијагнозу су знали само чланови породице и узак круг лекара. Патолошки налаз, који је начињен после атентата, наводно потврђује ту дијагнозу.
Након атентата, председник владе Никола Узуновић прогласио је шестомесечну државну жалост од 9. октобра 1934. до 9. априла 1935. године, од тога 40 дана дубоке жалости.
У Загребу је око 200.000 одало поштуо краљу, чији је ковчег био истакнут испред зграде колодвора. Тадашње новине су писале да „плаче Загреб”, и да „цео Загреб пружа слику тешке жалости”.
Краљ је сахрањен у четвртак 18. октобра. У три сата по подне топовске салве и звона са свих цркава објавиле су да је тело краља спуштено у крипту на Опленцу. Протокол за сахрану био ослоњен на искуства са европских дворова, али га је у опленачку цркву унео народ. Шумадинци.
Сахрани краља Александра присуствовало је више од 30 страних делегација, Најбројније су биле румунска и француска на челу са Албером Лебреном, председником Француске Републике, са великим бројем генерала и адмирала међу којима и маршал Петен. Енглеску делегацију предводио је војвода од Кента, а немачку Херман Геринг.
Макета брода Дубровник. Моћни разарач Југословенске краљевске морнарице остао је упамћен по томе што је управо њиме краљ Александар I у октобру 1934. отпловио за Марсељ .
Вредно дело Паје Јовановића, портрет краља Александра Карађорђевића, настало након 1920. године, такође је премијерно представљено јавности. Слику је, на лицитацији у међународној аукцијској кући "Dorotheum" купила Фондација „За српски народ и државу“ и донирала Музеју Југославије, где ће бити уврштено у сталну поставку.