Судећи према истраживању објављеном у научном часопису The Planetary Science Journal, реч је о једном од Уранових месеца под називом Миранда, за који се годинама веровало да се састоји од смрзнутих комадића камена и леда. Међутим, истраживање научника са Универзитета Џон Хопкинс сада показује да тај месец скрива и - подземни океан.
Том Нордхајм, научник који је учествовао у овом истраживању проналазак доказа о постојању подземног океана унутар тако малог објекта попут Миранде описао је „невероватно изненађујућим“.
Миранда је, наиме, најмањи од Уранових великих месеца и његова величина износи само једну седмину нашег Месеца.
Научници су до сада веровали да је, попут других Уранових природних сателита, и Миранда састављена претежно од леда помешаног са стенама. Али, након што су недавно поново прегледали фотографије Миранде које је сонда Војаџер 2 снимила још 1986. године и након примене модерних техника и нове перспективе, добили су потпуно друкчији закључак.
На темељу мапирања Мирандине површине која је препуна кратера и поређењем распореда узорака, дошли су до закључка да овај сателит испод своје ледене површине скрива текући слој океана, пише портал Тех спот.
Миранда је, према новим претпоставкама, између 100 и 500 милиона година скривала подземни океан на дубини од стотинак километара испод леда, а научнике је изненадило то што је, успркос великој удаљености од Сунца, овај подземни океан и даље остао довољно топао да задржи течно стање.
Истраживање је дало и објашњење како је тако нешто могуће па научници верују да је потенцијални разлог унутрашњег загревања тзв. “гравитациони плес” с другим Урановим сателитима којим се ствара довољно топлине трења да се током дугих раздобља спречи потпуно смрзавање, па тако и да постоји могућност да и данас постоји течност негде испод Мирандиног леда.
Осим на Миранди, научници верују да сличан подземни океан постоји и на Јупитеровом месецу Европа.
Погледајте и: