Студија са Универзитета Колорадо у Болдеру и Калифорнијског универзитета у Риверсајду, са више од 1.000 бивших и садашњих становника Колорада, укључујући 730 близанаца, једна је од првих која испитује како дуго седење утиче на здравствене показатеље као што су холестерол и индекс телесне масе (БМИ) код млађих одраслих људи.
Откривено је да минимална препоручена физичка активност – око 20 минута умереног вежбања дневно – није довољна за спречавање опасности од седења током највећег дела радног времена.
„Наша студија показује да мање седења током дана, више интензивног вежбања, или нека комбинација то двоје, може бити неопходнан услов за смањење ризика од прераног старења у млађем одраслом добу“, каже проф. Чандра Ренолдс са Одељења за психологију и неуронауку.
Након пандемије ковида, научници су приметили да млади људи више седе – склони су да мисле да су отпорни на утицаје старења јер је њихов метаболизам одличан и не морају да брину до 50-их или 60-их година живота, кажу истраживачи. Међутим, важно је шта радите током овог критичног животног периода, пише портал Медикал експрес.
Шетња након посла није довољна
Анализирани су подаци о особама старим у распону од 28 до 49 година, просечне старости 33 године, из студије Универзитета Колорадо о бихевиоралном развоју и когнитивном старењу близанаца и усвојених особа од детињства.
У просеку, пријављено је седење у трајању од скоро девет сати дневно, с тим што се код неких особа радило о чак 16 сати. Пријављено је између 80 и 160 минута умереног вежбања у просеку недељно и мање од 135 минута интензивног вежбања. Истраживачи примећују да су ови резултати вероватно бољи од националних просека због активног сила живота у Колораду.
Посматране су две кључне мере старења срца и метаболизма – укупни холестерол/липопротеини високе густине (ХДЛ) и индекс телесне масе (БМИ). Откривено је да, у суштини, што више неко седи – старије изгледа. Такође, мало умерене активности у дану пуном седења није значајно ублажавало те утицаје.
Млади, одрасли људи који седе 8,5 сати дневно и вежбају у препорученом обиму или мање могли би се наћи у категорији „средњег до високог ризика“ од кардиоваскуларних и метаболичких болести.
„Брза шетња после радног времена можда није довољна. Иако је то све видљивије са годинама, показујемо да се појављује већ у раном одраслом добу“, каже Ренолдс.
Интензивна активност, пак, има ефекат ублажавања. На пример, они који су интензивно вежбали (трчање или вожња бицикла) 30 минута дневно имали су нивое холестерола и БМИ као особе млађе 5-10 година, које су седеле исто време, али нису вежбале.
Међутим, чак ни интензивна активност можда неће потпуно спречити негативне утицаје дугог седења, закључују истраживачи.
Исти гени, различити стилови живота
Идентични близанци су нарочито корисни за истраживање јер деле 100% својих гена, па је лакше искључити генетске факторе који би могли допринети различитим здравственим исходима и фокусирати се на разлике у начину живота.
Посматрајући подскуп близанаца са различитим обичајима у погледу седења и физичке активности, истраживачи су открили да изгледа да замена седења вежбањем има бољи ефекат на поправљање холестерола него пуко додавање вежбања дану пуном седења.
У суштини, покушајте да радите и једно и друго.
Користите сто за којим се стоји, правите паузе и обављајте састанке током шетње ради редукције седења на послу. Ако је могуће, радите нешто што вас оставља без даха барем 30 минута дневно, или будите „викенд ратник“ са дужим, интензивнијим вежбањем кад год можете.
Истраживачи се надају да ће студија деловати као подстицај за преиспитивање препорука у погледу физичке активности и одређивање колико седења је превише.
Људи у млађем одраслом добу требало би да направе кораке који могу обликовати њихову будућност – то је време да се изграде навике које ће бити корисне за здравље на дуге стазе.
Погледајте и: