Други разлог за пад поверења у долар је растући национални дуг САД и недостатак способности америчких власти да га смање. У том контексту, постоји раст цена злата, што је главни показатељ пада поверења у долар, објаснио је он.
„Не продају само централне банке доларска средства и купују злато, већ и обични људи и домаћинства. Невиђена је потражња за златом од обичних грађана који продају доларе и купују злато. То је доказ растућег неповерења у долар“, рекао је Можин.
Он је додао да је више пута постављао питање на одбору директора ММФ-а зашто фонд није разговарао о међународном монетарном систему.
„Знамо одговор: зато што заинтересоване снаге, пре свега, Американци, не желе о томе да разговарају“, истакао је Можин.
О санкцијама
Говорећи о антируским санкцијама, експерт је рекао да велике западне државе желе да схвате како се руска економија носи са утицајем санкција и из тог разлога би могле бити заинтересоване за слање мисије ММФ-а у земљу.
„Претпостављам да је посета мисије била координисана са великим западним земљама. Не искључујем могућност да су управо они иницирали консултације. Они заиста желе да схвате зашто наша економија није пропала под притиском њихових драконских санкција, на шта су рачунали“, рекао је он.
Према његовим речима, ММФ се у протекле три године годишње обраћао руским властима са захтевом да потврде сагласност за спровођење консултација и сваки пут је Москва давала такву сагласност. Као резултат тога, посета мисије је требало да се одржи у септембру ове године, али је отказана баш на дан када је требало да почну консултације.
„Побуну је подигла група малих европских земаља које су представљале Литванија, Финска и други. Штавише, ниво овог негодовања је био изузетно висок, почели су да окривљују генералног директора ММФ-а Кристалину Георгиеву... Остале европске земље су једноставно биле принуђене да пристану на отказивање консултација“, истакао је он.
Бивши директор је приметио да је руска економија показала „своју снагу у условима заиста апсолутно нечувених санкција“.
Према његовим речима, Запад неће пристати да укине санкције Русији, јер намерава да нашкоди развоју земље по аналогији са Кином.
„Што се тиче сукоба између Русије и Запада, мислим да ће то трајати веома дуго... Нисам сигуран да ће Запад пристати да укине санкције“, рекао је он агенцији.
Као пример заинтересованости за одржавање антируских санкција, Можин је навео поступке Запада против Кине, на које се примењује такозвана политика обуздавања, усмерена на „наношење штете развоју кинеске економије на све могуће начине“.
ММФ је требало од 16. септембра да започне консултације са руским властима у оквиру годишње ревизије руске привреде, прво у онлајн формату, а касније би мисија међународне организације на челу са представником за Русију Анет Киобе посетила земљу.
Погледајте и: