Званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова повезала је преименовање Одељења за европску сарадњу „променама геополитичке реалности и потребом да им се прилагоде активности Министарства спољних послова“, као и са „очигледном деградацијом структура мултилатералне сарадње у Европи“.
Одељење ће наставити да се бави питањима ОЕБС-а, Савета Европе, ЕУ и НАТО-а, а водиће га Владислав Маслењиков. Маслењиков је 18. октобра постао директор преименованог одељења за европску сарадњу, а пре тога је од 2019. године био руски амбасадор у Црној Гори.
Европска унија као Европски проблем
Преименовање Одељења за европску сарадњу у Одељење за европске проблеме је логично с обзиром да Европска унија већ годинама уназад срља из проблема у проблем, каже Малагурски за Спутњик.
Многе од тих проблема ЕУ је сама себи направила слушајући и следећи директиве Сједињених Америчких Држава корисне америчким геополитичким циљевима, а на штету грађана ЕУ, додаје Малагурски.
„Мислим да су Европу у последњих неколико година потпуно поквариле САД. Нешто мало суверенитета ког је до раније имала је предато у руке Вашингтону а грађани су остављени без могућности да се изборе за владе које ће владати у њиховом интересу, а не у интересу америчке геополитичке врхушке. У последњих неколико година видимо да из ЕУ углавном стижу неке лоше вести, јер углавном имају неке катастрофе, немире, све више и више цензуре, уз укидања разних права и све више притисака на грађане који се буне.“
Тако да је ЕУ више постала европски проблем и у Бриселу се више не баве својим јединством него својим проблемима, додаје Малагурски.
Канцеларија за бесконачна условљавања
Ако би следила руски модел, Србија би могла Канцеларију за сарадњу са ЕУ да преименује у Канцеларију за европска условљавања јер је све што је ЕУ радила Србији било једно условљавање без краја, сматра Малагурски.
„Сећам се времена кад је Србији речено да само треба да испоручи Слободана Милошевића Хагу и врата Европе су отворена. А онда су рекли да треба да се испоручи Караџић, а после само још Младић и врата Европе су отворена. Србија је све то учинила и онда су рекли 'е сад морате да успоставити нормализацију са тзв. Косовом', па је чак и тај Бриселски споразум потписан 2013. а да није спроведено ништа од онога на шта се Приштина обавезала. И опет нас и даље условљавају. Иако неки кажу да није потребно да признамо тзв. Косово, већина њих у Европи каже да га морамо признати да бисмо ушли у ЕУ. Четврт века је прошло а где смо ми сада? Готово на стартној позицији.“
Тако да је реч о условљавањима без краја, а Канцеларија за сарадњу са ЕУ могла би се назвати Канцеларијом за бесконачна условљавања, истиче Малагурски.
Министарство за мало сутра
Исто тако, Министарство за европске интеграције могли бисмо назвати министарством за мало сутра, с обзиром да ЕУ нема никакву жељу да прими Србију у чланство, додаје Малагурски.
„Исто тако ни за Србију није од користи да улази у овакву ЕУ која не зна шта ће сама са собом, имајући у виду да постоје и друге организације и друге државе, па и државе у оквиру ЕУ, са којима можемо на нивоу суверених држава да сарађујемо и остварујемо економски интерес тамо где је обостран. У сваком извештају ког је ЕУ избацила, увек смо имали неки проблем, увек нешто још не ваља, а Румунију и Бугарску су пустили преко реда јер им је то геополитички одговарало. Ми им очигледно не одговарамо да уђемо као овакви, јер се стално нешто бунимо, а такве смо нарави и не прихватамо туђи диктат. А с друге стране, Европској унији одговара да нам пласирају своје производе и експлоатишу нашу јефтину радну снагу.“
ЕУ нема било какав интерес да прими Србију у чланство, а са друге стране ни Србија у овој ситуацији нема никакав интерес да уђе у ЕУ и зато би боље било да радимо на себи и сарађујемо са онима који поштују наше интересе, закључио је Малагурски.
Погледајте и: