Подкаст

Да ли је Србија богата критичним минералним сировинама? | Енергија Спутњика

Док у нашој јавности, не само политичкој и стручној већ и међу обичним грађанима литијум није постао тема број један значај критичних минералних сировина је била вест на коју је мало ко обраћао пажњу.
Sputnik
Стручњаци су већ годинама уназад истицали да без њих нема четврте индустријске револуције, да је немогуће коришћење нових технологија, обезбеђивања довољних количина енергената, пре свега „зелених”, развоја и коришћења вештачке интелигенције. Појам елементи ретке земља деловао је као позајмљен из научно-фантастичних прича (елементи ретке земље - раре еартх елементс - РЕЕ).
Очекује се да ће се глобална годишња потражња за елементима ретке земље, подскупом „критичних минерала“, који се сматрају виталним за економску безбедност, повећати са 208.250 метричких тона у 2019. на 304.678 метричких тона до 2025. године. РЕЕ нису заиста „ретки“ налазе се широм света, али налазишта која садрже економски оправдане концентрације су мање заступљена, чиме се смањује број финансијски изводљивих пројеката екстракције.
Иначе, међу више од 250 врста минералних сировина ретких земаља и минерала ретких земљишта које су откривене, постоји само 10 врста индустријских минерала погодних за тренутне услове металургије.
Наравно, као и код сваког рударења основно питање је да се оно спроводи са што мање штетних утицаја на природну средину, али и то да се та вредност искористи за добробит земље и тог краја где се то минерално богатство ископава. Ово би, заправо, требало да вреди за свако рударење, тим пре што неки већ и за, да тако кажемо „класичне” метале, који се експлоатишу одвајкада, попут бакра, на пример. Јер, баш то, векови копања су довели до тога да су она најприступачнија лежишта руде бакра и гврожђа већ исцрпљена. А савремени индустријски живот је немогућ и без других метала и неметала који се, такође, вековима користе.
Предрага Мијатовића, генералног секретара Савеза инжењера рударства и геологије Србије у данашњој емисији „Енергија Спутњика“ питамо: Шта Србија поред јадарита, из кога се добија литијум, има од тих критичних минералних сировина? Да ли је тачно да је вредност критичних минералних сировина у Србији процењена на 250 милијарди евра? Да ли су то само метали или и неметали спадају у ове ресурсе? Да ли их и ко експлоатише, или су критичне минералне сировине неискоришћено богатство Србије? Како их на најбољи начин користити?

О емисији „Енергија Спутњика“

Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.
Коментар