Осим што је први кардинал са ових простора, београдски надбискуп Ладислав Немет први је од папе добио писмо о именовању писано српском ћирилицом.
„Папа је показао огромно поштовање према Србији, када ми је документ дао на српском и на ћирилици. Ја не знам, али би било интересантно да погледамо у архиви Краљевине Србије и Републике Србије, да ли је папа икада писао на ћирилици“, рекао је Немет.
Папа показује већу ширину од претходника
Којчић, који, како каже, избегава да папу зове Фрања, већ га ословљава његовим оригиналним именом Франциско, сматра да су сви папини дубоко хришћански гестови плод његовог порекла. Папа се од својих претходника, пре свега разликује по томе што потиче из Латинске Америке и први је неевропски папа.
„Он је своја теолошка знања и своја теолошка искуства стекао у различитом амбијенту него што је политизована Европа. Теолошку каријеру започео је у теологији ослобођења, а то значи да је за њега доминантно било да се социјална проблематика у Латинској Америци повеже са Црквом Христовом и на тај начин је свакако представљао и неку врсту алтернативе за покрет који је у Јужној Америци предводио Че Гевара и креатори кубанске револуције“, објашњава наш саговорник.
Сусрет са патријархом Кирилом
Папа је човек који је показао далеко већу ширину од својих непосредних претходника, папе Бенедикта XVI и папе Јована Павла II, а своју ширину је можда најбоље показао пре десетак година, када се на Куби сусрео са руским патријархом Кирилом, додаје Којчић.
Подсећамо, папа и руски патријарх срели су се у Хавани фебруара 2016, на иницијативу тадашњег кубанског председника Раула Кастра. Тај двочасовни састанак називан је „историјским“ и „миленијумским“ јер се папа, иако се више пута сусретао са Васељенским патријархом, тада срео са поглаваром најмногобројније и најутицајније православне цркве.
„Тада је, кроз хришћански пољубац са руским патријархом папа Франциско показао да је отворен за сарадњу са другим хришћанским црквама“, наводи Којчић.
У овом контексту мора се навести и папина изјава да ће посетити Кијев онда када буде могао да у истом дану посети и Москву.
„Тако да је ово (писмо о Неметовом именовању на ћирилици), у ствари, један од симболичких гестова којима папа показује своју дубоко хришћанску природу“, понавља Којчић.
Папа, међутим, не може да све своје потезе усклађује са својим схватањима хришћанства јер је окружен, како Којчић наводи, дубоко политизованим кардиналима и осталим ватиканским службеницима.
И у случају Степинца показао објективност и добронамерност
На списак гестова који папу разликују од његових претходника Којчић убраја и формирање мешовите комисије која је требало да оцени историјску улогу контроверзног загребачког надбискупа из II светског рата, кардинала Алојзија Степинца.
Католичка црква у Хрватској покренула је процес канонизације Степинца, чему се, с обзиром на улогу коју је овај човек имао у НДХ, жестоко противила Српска православна црква (СПЦ). Иако га је папа Јован Павле II прогласио за блаженог, папа Франциско је 2015. зауставио процес беатификације и одлучио да формира мешовиту комисију од представника СПЦ, Католичке цркве у Хрватској, Ватикана и стручњака чији је задатак био да, на основу документације утврде какав је био Степинчев однос према НДХ, Јасеновцу, као и да ли је осуђивао усташке злочине.
И та комисија је, према Којчићевој оцени, показала папину објективност и добронамерност.
„Његово потпуно разумно схватање да историја, ако се не интерпретира објективно може да буде велика препрека и дијалогу хришћана, што би сигурно папа Франциско видео као можда и као главни део своје папинске мисије“, закључује Којчић.
Погледајте и: