Овако др Ивона Лађевац, заменица директора Института за међународну политику и привреду сажима утиске са пленарне сесије „Валдај“ клуба, којој је први пут присуствовала.
Србија је ове године на „Валдај“ клубу имала троје представника – поред Ивоне Лађевац, пленарној сесији која је окупила најеминентније експерте из области међународних односа, присуствовали су и др Александар Раковић из Института за новију историју Србије, као и др Миша Ђурковић из Института за европске студије.
Миша Ђурковић, Биљана Ванковска, Ивона Лађевац и Александар Раковић на клубу „Валдај“
© Фото : Уступљено Спутњику
О чему је расправљао „Валдај“ клуб
Према речима Ивоне Лађевац, оно што је ново на овогодишњој сесији јесте идеја да се термин „глобални југ“ замени термином „глобална већина“, што „глобални југ“ заправо и јесте. На тај начин дало би се на значају тим државама, њиховим становницима и повећао би се њихов значај у свету.
„Говорило се, наравно, много и о БРИКС-у и о вештачкој интелигенцији која је све присутнија. Покушано је да се утврди у којим ће се правцима то развијати. Све се врти око тога да је на државама да раде на доношењу добрих регулатива како не би дошло до злоупотребе“, истиче она.
Било је много речи и о медијима и аутоцензури, као и о манипулацијама информацијама, додаје Лађевац.
Троје представника из једне земље је велики проценат у односу на број представника из других земаља, каже Раковић – на пример из једне велике државе као што је Иран, на скуп је позвано два експерта. Велика је част за Србију да има толики број представника на највећем научном скупу у Русији који окупља међународне експерте, истиче он.
Оно што је посебно важно је то да председник Владимир Путин закључује скуп својим рефератом и дискусијом са учесницима.
„Дакле, формат је дискусија. Путин жели да разговара са нама, експертима „Валдај“ клуба, а не да то буде формат који би требало да буде само слушање председника Русије. То је велико признање које он свима нама даје. Такође, само присуство на скупу и дискусија са Путином даје веома на значају свима нама. Велика је част и привилегија да га видимо, чујемо и разговарамо са њим“, наводи Раковић.
Србин поставио питање Путину
Раковић је, као и прошле године, имао прилику да председнику Путину постави питање. Прошле године питање се односило на положај српског народа. Ове године, како каже, определио се за другачији тип питања, с обзиром да је познато шта Путин мисли о српском народу и колико га уважава.
„Ове године определио сам се да моје питање буде о заштити идентитета и традиционалних вредности. Питао сам Путина који су државни и индивидуални механизми које Руси, Срби и остали народи морају да користе како би одбранили наше традиционалне вредности и заштитили нас и наше идентитете од инвазивне и наметљиве западне идеологије, коју смо ове године видели на церемонији отварања Олимпијских игара у Паризу“, каже Раковић.
Путин је казао да није уживо гледао отварање Олимпијаде, али да је церемонију погледао накнадно када су му указали шта се догодило, као и да му није јасно зашто је Међународни олимпијски комитете уопште прихватио такву церемонију, јер је она била увреда за милионе хришћана, као што је паљење Курана и вређање пророка Мухамеда увреда за исламске вернике.
Према Путиновим речима, ради се о злоупотреби слободе говора, а директан одговор на Раковићево питање било је да се традиционалне вредности морају штитити свим средствима.
Експерти су први чули историјску Путинову честитку Трампу
И за Ивону Лађевац, као и за Раковића, централна Путинова порука је честитка руског председника Доналду Трампу.
„Председник Путин је рекао да нема разлога да не сарађује са Америком и да су, док је Трамп био у Белој кући, имали добру сарадњу. Такође је говорио и о рату у Украјини, да Русија захтева да се поштује принцип неутралности који је Украјина раније имала. Поента је у томе да до рата не би ни дошло да је Украјина остала неутрална“, наводи Лађевац.
Експерти окупљени у Сочију први су чули, како Раковић каже, историјску честитку руског председника новоизабраном америчком председнику.
„Путин је рекао да са Трампом жели да разговара, да је отворен за дијалог, као и да жели да унапређује односе и са Западном Европом када за то дође моменат, али да то жели да ради на разумним и равноправним основама и да се заиста изгради поверење, а не овако како је до сада било“, објашњава Раковић.
Са старим поретком је завршено, нови поредак се рађа и он ће бити хуманији још једна је важна Путинова порука, као и његово поновно наглашавање чињенице да је Запад константно лагао Русију, додаје он.
„Оно што је било упечатљиво је његов разговор у Казању са Антониом Гутерешом, када је Путин образлагао зашто присаједињење руских крајева који су донедавно били у Украјини није кршење међународног права, али да Гутереш није имао намеру да прихвати те аргументе, него да је на то одговарао механички“, закључује Раковић.
Међународни дискусиони клуб „Валдај“ је експертско-аналитичарски центар, основан 2004, а Владимир Путин се традиционално обраћа експертима који учествују на пленарној седници клуба.
Погледајте и: