Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 3.182.000 евра, док је најскупље гаражно место плаћено 73.000 евра на београдској општини Врачар.
Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на београдској општини Врачар за 11.500 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 3.098.790 евра.
За најскупље пољопривредно земљиште издвојено је 2,2 милиона евра и прометовано је на територији београдске општине Палилула.
Из РГЗ су оценили да је тржиште непокретности у Србији остало стабилно пошто је у првих шест месеци 2024. склопљено 60.154 купопродајних уговора, што је за 0,2 одсто више него пре годину дана а што се цена тиче, настављен је умерен раст цена станова са годишњом стопом раста од 4,68 одсто.
Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, 1,8 милијарди евра, што је чинило 54 одсто укупно прометоване вредности.
За куповину кућа издвојено је 273,8 милиона евра, 8,0 одсто, за грађевинско земљиште 261,5 милиона евра, за пословне просторе 150 милиона евра, а за пољопривредно земљиште 117,5 милиона евра.
Када је реч о укупној вредности прометованих станова, највише се и то 57 одсто односило на Београд, а главни град је највише учествовао и у вредности прометованих гаражних простора, 69 одсто, пословних простора, 57 одсто и грађевинског земљишта, 51одсто.
Што се пољопривредног земљишта тиче, очекивано је предњачила Војводина са учешћем од 69 одсто у вредности промета пољопривредног земљишта, као и у промету кућа, 40 одсто и викендица, 50 одсто.
Станови и пољопривредно земљиште су забележили раст и у броју купопродајних уговора и у вредности тржишта па је вредност прометованог пољопривредног земљишта порасла за 11,3 одсто уз повећање броја уговора за 2,3 одсто, док је код станова забележен раст броја уговора од 3,7 одсто и повећање вредности тржишта за 2,6 одсто.
Код гаражних простора регистровано је благо повећање у броју уговора за 1,0 одсто, али је забележен пад вредности промета од 6,4 одсто.
Сегмент кућа је забележио благо смањење броја уговора, за 1,7 одсто, уз пораст вредности од 6,6 одсто.
Највећи пад забележен је код пословних простора, са смањењем броја уговора за 9,0 одсто и падом вредности промета од 15,2 одсто међугодишње.
У првој половини ове године забележен је опоравак куповине непокретности уз коришћење кредита у односу на претходну годину па је 8,0 одсто уговора финансирано кредитом, што је за један процентни поен више него лане, при чему су највећим делом из кредита куповани станови.
Петина станова купљена је из кредита, што је за 18 одсто више него пре годину дана.
Погледајте и: