Вече уочи Радујковог иступа, у спортској редакцији Спутњика водила се полемика о томе како би било оптимално организовати српски клупски фудбал.
"Према иницијалном плану елитни ранг би имао 12 клубова. Истовремено, Прву лигу сачињавале би две групе, укупно 24 учесника", навео је добро обавештени новинар Спорт клуба Бранко Спасојевић.
То је управо била и идеја до које смо дошли у спортској редакцији Спутњика, свесни неопходности промена како би се некако ухватио воз за трку са европском сценом.
Најпре, Суперлигу Србије треба смањити са садашњих 16 на 12 клубова како би се добила конкурентност.
Уз дужно поштовање, многи актуелни тимови су залутали у елитни ранг, можда тренутно јесу квалитетнији од друголигаша, али не доприносе побољшању нивоа конкурентности – у овом моменту, после 14 одиграних кола, имамо једну екипу са 11, две са девет и једну са осам пораза.
Њиховим повратком у нижи ранг такмичења сви би били на добитку, квалитетније екипе у елити би имале теже утакмице и биле би евентуално спремније за европска такмичења, где су тренутно инфериорни.
С тим у вези, 12 екипа би могле да се, мање-више, равноправно боре за своја места, а посебно би била занимљива борба за опстанак, ако би се одредило да четири тима напуштају елитни ранг на крају сезоне.
А где ће она четири клуба које треба избацити да би се дошло до 12? Па, у другу лигу, односно Прву лигу Србије која сада има такође 16 клубова. И то је превише и начин за решавање тог проблема би био да се то такмичење подели на две дивизије, према територијалном критеријуму, што би смањило и трошкове путовања, а и учинило утакмице атрактивнијим због локалних ривалстава.
Север би чиниле екипе које се налазе у Београду и Војводини, Југ тимови из остатка Србије, што кореспондира са актуелном поделом трећег ранга – на групе Војводина, Београд, Исток и Запад.
Према овој идеји, Прва лига Србије би имала укупно 24 екипе, по 12 у дивизијама Југ и Север, опет би испадале по четири, а упадале би по две из сваке групе Српске лиге чиме би се добила бржа флуктуација клубова, што значи и већи императив ка резултатима и већу борбу за опстанак у вишем рангу.
Ако су већ идеје које је прокламовао Радујко, а пренео новинар Спасојевић, блиске онима до којих смо ми дошли, једна наша је засад „неоткривена“, то је организовање још једног такмичења у две дивизије.
У њему би заједнички учествовали тимови из Суперлиге и из Прве лиге Србије како би се обезбедиле макар две утакмице недељно за све екипе, како би се испунила Радујкова идеја о промоцији и напретку младих играча, уз императив њиховог играња или ограничења учешћа страних фудбалера, а додатну чар би унело и финале за трофеј, где би се састали победници дивизија.
Дакле, Суперлига Србије би имала 12 клубова, Прва лига Србије би се делила на Прву лигу Север и Прву лигу Југ са такође по 12, из сваког ранга би испадале по четири, Суперлига би се попуњавала са по две из две дивизије, а оне би своје добијале из дивизија Српске лиге.
Уз то, организовало би се и додатно такмичење такође у две дивизије са једнокружним системом које би доносило евентуалну новчану награду, а у ком би играле екипе из прва два ранга такмичења, изузимајући клубове који изборе учешће у европским лигама, уз већ поменуто финале победника дивизија.
Што се броја утакмица тиче, Суперлига и дивизије Прве лиге би имале по 22 утакмице, додатно такмичење по 17, уколико буде учествовало 36 екипа, уз финале, што би значило укупно 40 кола – свега два мање од броја одиграних у време када је Суперлига Србије бројала 20 тимова, а то значи да је организационо изводљиво.