Коаутори резолуције су десетине држава, међу којима су Белорусија, Јерменија, Јужна Африка Кина, Мали, Северна Кореја и Србија.
За документ је гласало 116 земаља, против је било 54, укључујући Украјину, САД, Велику Британију, Немачку, Француску, Канаду, Мађарску и Јапан. Међу онима који су гласали против резолуције су и Албанија, Андора, Аустралија, Аустрија, Белгија, Бугарска, Данска, Летонија, Луксембург, Пољска, Румунија, Финска, Холандија, Хрватска, Чешка и други.
Једанаест држава је било уздржано, међу којима су Турска, Швајцарска и Панама.
Документ који је припремила Русија састоји се од 74 тачке. У њему се „препоручује државама да предузму одговарајуће конкретне мере, укључујући у законодавној и образовној области, у складу са њиховим међународним обавезама у области људских права, како би се спречила ревизија историје и резултата Другог светског рата“.
Аутори документа такође најоштрије осуђују инциденте везане за величање и пропаганду нацизма, конкретно цртање графита и цртежа пронацистичког садржаја, укључујући и на споменицима жртвама Другог светског рата. Одвојено се у тексту истиче препорука да се забрани „свака свечана прослава“ нацистичког режима и његових савезника.
Документ апелује на државе да елиминишу све облике расне дискриминације свим одговарајућим средствима, укључујући законодавство ако околности то захтевају.
Осим тога, нацрт резолуције најоштрије осуђује употребу образовног материјала, као и реторику у настави, која промовише расизам, дискриминацију, мржњу и насиље на основу етничке припадности, националности, вере или уверења.
Истовремено, трећи комитет је укључио амандман на руску резолуцију у којем се наводи да је Русија наводно борбом против неонацизма настојала да оправда потребу извођења Специјалне војне операције. За амандман је гласало 66 земаља, против су биле 43, а уздржано 51 (прошле године је 66 земаља гласало за сличан амандман, 26 је било против, а 67 уздржано).
Аутори овог амандмана су Албанија, Аустралија, Јапан, Јужна Кореја, Маршалска острва и Норвешка. Група западних земаља унела је амандман у нади да ће Русија, уколико буде усвојен, одустати од текста своје резолуције и неће гласати за њега. Међутим, то се није догодило.
Директор Одељења за мултилатералну сарадњу за људска права руског Министарства спољних послова Григориј Лукјанцев напоменуо је да амандман политизује резолуцију и да представља „отворен трик и провокацију“.
Погледајте и: