Највећа промена је око димензија пливалишта, тако ће уместо 30 метара да буде 25, a напад више неће да буде 30 секунди већ 25 секунди, с идејом да утакмице буду динамичније.
Време другог напада се са 20 секунди смањује на 15, баш као и играч више који неће бити 20 секунди, већ 15 секунди.
Повећава се број играча у протоколу са 13 на 14, 12 играча и два голмана, а могуће је да при нападу тренер изведе из игре голмана и игра са седам играча у нападу.
Употреба ВАР система је помоћ у следећим ситуацијама: провера да ли је дат гол, да ли је петерац у питању, бруталан прекршај, превремен улазак у игру играча који је зарадио искључење, или преспор излазак на одрађивање казне, квар електронике на записничком столу, док је тренеру омогућен један челенџ у одређеним ситуацијама.
Све би то било у реду да су за ову иновацију гласале ватерполо силе, али нису. Конкретно су Србија и Хрватска биле уздржане, а нова правила су изгласале „силе“ попут Омана, Сингапура, Сенегала, Гане, Индија, Палауа, Уганде, Барбадоса, Тајланда, Маурицијуса, Кукових острва, Арубе и Малавија.
Предлог промене правила су предложили први човек Светског пливања Хусаин Ал Мусалам из Кувајта, Денеш Кемењи први човек ВС Мађарске и Савета Светског пливања и легендарни ватерполиста Тамаш Молнар.