Патријарх Порфирије и изасланик патријарха руског освештали нови фрескопис у руском Храму у Београду

Нови фрескопис је освештан поводом јубилеја 100 година Храма Свете Тројице Подворја Руске православне цркве у Београду, након чега је Ненаду Поповићу, за заслуге у сарадњи српске и руске православне цркве, уручен орден којим га је одликовао патријарх московски и све Русије Кирил.

Министру без портфеља задуженом за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству, орден Преподобног Андреја Рубљова Иконописца уручио је у име патријарха московског и све Русије Кирила митрополит Антоније, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије.

Овом свечаном чину су, поред великог броја верника, присуствовали и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и директор Руског дома у Београду Евгеније Баранов.

Пре тачно једног века, у самом срцу Београда, подигнута је руска богомоља, у којој су се на молитви подједнако сабирали православни Руси и православни Срби.

Храм Свете Тројице на Ташмајдану, у народу познат као Руска Црква, изграђен по пројекту архитекте Валерија Сташевског подигнут је добровољним прилозима руских исељеника и београдског грађанства 1924. године. Храм, кога је осликао чувени руски сликар, емигрант у нашој земљи, барон Николај Мејендорф освештан је 4. јануара 1925. године у присуству великог броја највиђенијих људи тога времена.

Попут многих српских светиња које су са народом делиле усуд тешких времена, тако се и мала руска светиња 1999. године нашла на удару НАТО пројектила.

Упркос оштећењима које је богомоља претрпела, молитве нису утихнуле, врата светиње нису затворена. Напротив, тешка времена као да су још више зближила два једноверна народа.

Ипак, терет тешких времена све више је притискао руску светињу, те је потреба за реконструкцијом сваким даном била све већа.

Радови на обнови Храма Свете Тројице, са прекидима, трајали су више деценија, да би у години када руска светиња прославља век постојања, фрескопис био завршен.

Осликавање храма поверено је познатом руском сликару и иконописцу Николају Мухину, аутору мозаичних радова у Храму Светог Саве на Врачару, који је са још десеторицом руских сликара, за седам месеци осликао нешто више од 520 квадратних метара фресака. Поред приказа догађаја из Јеванђеља, бројних празника, светитеља и Христа у храму су осликани и новомученици двају народа, цар Николај с члановима породице, и новомученици Вукашин, Василије Глински и Јела Поповић.

Цео подухват је био омогућен да се реализује захваљујући ктитору нашег храма, доктору Ненаду Поповићу који је преузео на себе све финансијске обавезешто се тиче тих уметничких радова.

Храм Свете Тројице на Ташмајдану није само место окупљања православних Руса и Срба, већ и ризница бројних светиња од којих се издвајају: икона Пресвете Богородице Достојно јест, блажене Матроне (са делићима њених моштију), блажене Ксеније Петроградске (у којој је камен са њеног гроба) као и део шала царевића Алексеја, сина цара Николаја Другог Романова.

У припрати храма налази се гроб руског генерала Петра Николајевича Врангела, главнокомандујућег руске белогардијске армије.

Ипак, од свих светиња које се у Храму Свете Тројице налазе, можда је највећа грумен руске земље коју су тадашње избеглице донеле из отаџбине и у темељ храма уградиле.

И данас, 100 година касније Храм на руској груди молитвом и литургијом спаја два једноверна народа.