Главоњић је указао да, међутим, да постоје одређена стовариште на којима је дошло до раста цене огревног дрвета. Повећање се креће између 200 и 300 динара у источној и јужној Србији, а 300 до 500 динара у остатку земље.
Екстремна повећања за 700 динара су појединачна и она не утичу на кретање цене на осталим стовариштима.
„Препорука потрошачима је, да пре куповине огревног дрвета обиђу стоваришта, да се распитају о ценама, да провере квалитет огревног дрвета. И посебно уколико купују веће количине дрвета, значи више од неких пет кубних метара, да се погађају за цену, јер су трговци спремни да спусте цену за тако велике количине“, саветује Главоњић.
Довољно и пелета, залихе и у фабрикама
Што се тиче пелета, он је у односу на прошлу годину у октобру био и 40 одсто јефтинији.
Професор Главоњић је за РТС рекао и да је снабдевеност тржишта дрвним пелетом одлична. Има га на свим стовариштима, али и у фабрикама на залихама.
Међутим, постоје стоваришта у којима је дошло до повећања цене пелета између 250 и 300 динара по тони. Неке од тих цена су подигли произвођачи, а неке су подигли сами трговци.
„Цене се сада крећу у распону од 25.700 до 28.500 динара. То је најчешћи распон. Има наравно стоваришта која имају и више цене, али су она значајно у мањини“, навео је Главоњић.
Професор Главоњић је напоменуо да наши грађани не користе правилно дрво. Потроше доста, а не огреју се добро. То практично уначи да се у великом броју домаћинстава користи сирово дрво за потребе грејања.
То је, казао је Главоњић, један од разлога. Други разлог је старост ложних уређаја, а њих у Србији и даље има велики број домаћинстава.
„Наравно, финансијска ситуација је таква да их сами не могу променити. Због тога и наша влада сваке године даје значајне поставке и средства за замену ложних уређаја, тих старих, са уређајима на савремена еколошка дрвна горива као што је пре свега пелет“, навео је професор.
Погледајте и: