КУЛТУРА

Жене које су мењале свет: Отворена изложба „Великанке српске културе“

Милева, Жанка, Анка, Милена: Ко су Српкиње које су мењале свет? Прича о 20 жена које су мењале себе и друштво упркос препрекама времена у којем су живеле и радиле представљена је у Дому Јеврема Грујића, где је отворена изложба „Великанке српске културе“. Њом се наставља циклус посвећен знаменитим женама из српске историје и културе.
Sputnik
Жене које су представљене у овој изложби пример су не само посвећености и истрајности, већ и храбрости и непоколебљиве вере у то да се, упркос свим препрекама и предрасудама, може постићи све.
Посетиоцима су представљени детаљи из узбудљивих живота Милене Павловић Барили, Жанке Стокић, Мире Траиловић, Мирке и Мејбл Грујић и многих других. Међу њима је и прва жена доктор правних наука Анка Гођевац Суботић, велики добротвор Марија Трандафил која је, између осталог, иза себе оставила зграду Матице Српске, ту је Милица Бабић Јовановић која је била први школовани костимограф, прва лекарка Драга Љочић, као и најшколованија Српскиња и прва жена доктор наука Ксенија Атанасијевић. Своје место међу њима нашле су и краљице Наталија и Драга Обреновић, краљица Марија Карађорђевић, као и две „српске Енглескиње“ – Лејди Пеџет и Флора Сандс.
Оригинални примерак магазина ,,Вог" за који је Милена Павловић Барили осмислила насовну страну

Биле су само своје

Aутор поставке Андреа Милојевић, историчар уметности Дома Јеврема Грујића подсећа да је свака од ових жена била специфична на себи својствен начин, а да ми живимо у једноставнијем времену у коме је све далеко лакше.
„Ретко која жена је раније могла тек тако да се школује, чак и ако је долазила из богате породице. Све су стицале саме и саме су се бориле за своје место“, напомиње аутор изложбе и додаје да је изложба добра прилика да променимо перспективу гледања на све те жене из историје.
Ово је прилика да схватимо да их је тежак живот само учинио снажнијим, као и то да треба да их памтимо по ономе шта су оставиле иза себе. Неке су оставиле песме, неке болнице, неке прелепе костиме, попут Милице Бабић, неке слике. Иза Милене Павловић Барили остале су и песме и слике, а иза Марије Трандафил - зграда Матице Српске, подсећа Андреа Милојевић.
1 / 6
Оригинални примерак магазина ,,Вог" за који је Милена Павловић Барили осмислила насовну страну
2 / 6
Део изложбе ,,Великанке српске културе"
3 / 6
Реплика костима из балета ,,Копелија", рад Милице Бабић
4 / 6
Са лева на десно: Фотографије Мирке Грујић, Флоре Сандс и Лејди Пеџет
5 / 6
Портрет Мирке Грујић, насликао В. Волков 1923. у Београду.
6 / 6
Део изложбе ,,Великанке српске културе"
Сарадници на изложби били су Матица Српска, Српска академија наука и уметности, Галерија Милене Павловић Барили, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Музеј града Београда, Коло српских сестара, Историјски музеј Србије, Народна библиотека Србије и многе друге институције.
Аутори изложбе су Бранка Цонић, директорка Дома Јеврема Грујића, др Гордана Бекчић, директорка Канцеларије за културну дипломатију, Ружица Опачић, историчар уметности и Бранкица Јанковић, повереник за заштиту равноправности. Изложбу су отворили британски амбасадор Едвард Фергусон и повереница за заштиту равноправности.
Изложба ће бити отворена од 14. новембра до 31. јануара 2025. године.
Коментар