Лист подсећа на дешавања претходних дана. Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ потврдио је да су САД дозволиле да Кијев користи њихово оружје за ударе до 300 километара у дубину Русије и навео да су неке европске земље такође прећутно дале Украјини дозволу да употреби њихово оружје за напад.
Према речима аутора чланка, француски лидер Емануел Макрон је позитивно дочекао вест и америчку одлуку назвао веома добром, а вест је обрадовала и балтичке земље.
Убрзо након тога, руски председник Владимир Путин одобрио је ажурирану нуклеарну доктрину, као последње упозорење, наводи „Московски Комсомолец“.
Украјинске Оружане снаге не могу самостално да користе западно далекометно оружје за на руску територију на велике удаљености, већ само уз помоћ војних земаља НАТО-а, а ако се такви напади изведу, онда, према речима Путина, то значи директан улазак ових земаља у рат против Русије, што драстично мења природу сукоба, подсетио је аутор.
Односно, Украјина постаје не само земља која води војне операције против Русије, већ и упориште за њене друге непријатеље, које се такође боре против ње, наводи лист.
Путинов указ о измењеној нуклеарној доктрини
С тим у вези, аутор се осврнуо и на ажурирану доктрину нуклеарног обуздавања, која садржи тачке о Украјини и употреби западног оружја дугог домета.
Према поменутим одредбама, нуклеарно обуздавање примењује се и против држава које обезбеђују територију и ресурсе под својом контролом за агресију на Руску Федерацију.
Али Борељу и Макрону то изгледа није довољно, пише аутор и подсећа на одредбу према којој се агресија било које ненуклеарне државе уз учешће или подршку нуклеарне сматра њиховим заједничким нападом.
„Агресија било које државе и чланица војне коалиције против Руске Федерације и (или) њених савезника сматра се агресијом овог блока у целини“, цитира „Московски Комсомолец“ одредбу измењене доктрине.
Чему се тачно радују Борељ, Макрон и балтичке земље, пита се аутор чланка. Како каже, они су веровали да се руске црвене линије могу прећи без последица, ако се ради полако, и да Путин неће „притиснути дугме“.
Према медијском писању, ту је и проблем са временом.
Како се наводи у чланку, изабрани председник САД Доналд Трамп биће инаугурисан 20. јануара и намерава да помири Кијев и Москву. А садашњи колективни Запад заиста жели да Украјина има „снажну преговарачку позицију“ - отуда и дозвола за далекометне ударе, оценио је аутор.
„Обе стране су стигле до тачке без повратка. Да ли ће колективни Запад прибећи заиста озбиљним ударима на Русију да би украјинска позиција била ојачана - не на речима, већ на делима? Хоће ли се Путин у овом случају суздржати, јер, у складу са доктрином, одлуку о употреби нуклеарног оружја доноси председник? Та два питања биће главна у наредних 60 дана“, закључује се у чланку.
Погледајте и: