„Државна политика у области нуклеарног обуздавања је одбрамбеног карактера, усмерена на одржавање потенцијала нуклеарних снага на нивоу довољном за обезбеђивање нуклеарног обуздавања и гарантује заштиту суверенитета и територијалног интегритета државе, обуздавање потенцијалног противника од агресије против Русије Федерације и (или) њених савезника, а у случају настанка војног сукоба – спречавање ескалације војних дејстава и њихово окончање под условима који су прихватљиви Русији и (или) њеним савезницима“, наводи се у документу.
Главни принцип доктрине је да је нуклеарно оружје крајња мера заштите суверенитета земље.
Истовремено, услед настанка нових војних претњи и ризика по Русију било је потребно прецизирати параметре који дозвољавају примену нуклеарног обуздавања.
Још неке важне тачке из унапређене доктрине:
Обуздавање се тиче и држава које омогућавају да се територије, ваздушно или морско пространство које су под њиховом контролом користе за припрему агресије против Русије;
Обуздавање има за циљ да обезбеди да потенцијални противник схвати неизбежност одмазде у случају агресије;
Обуздавање се спроводи континуирано током мирнодопског времена, као и у периоду директне претње агресије и током рата, све до почетка примене нуклеарног оружја,
У документу се наводи да се агресија било које државе из састава војне коалиције против Русије или њених савезника сматра агресијом ове коалиције уопште.
Главне војне опасности у циљу чијег неутралисања ће се спроводити нуклеарно обуздавање према унапређеној доктрини:
Уколико је противник распоредио или проширио своје ПВО ракете средњег и малог домета, дронове и друге врсте оружја на територијама које се граниче са Русијом и њеним савезницима;
У случају ако је противник распоредио ПВО, јуришне системе и средства противсателитске борбе у космосу;
У случају формирања или проширења постојеће војне коалиције, која приближава војну инфраструктуру према границама Русије;
Уколико је противник распоредио своје нуклеарно оружје у близини ненуклеарних земаља и спроводи вежбе великих размера у близини руских граница,
Ако буде покушаја изолације Русије, уништавајући еколошки опасне објекте.
У документу се наглашава да одлуку о примени нуклеарног оружја доноси председник Русије, а у случају потребе може о тој спремности или фактичкој примени оружја информисати друге земље.
Указ ступа на снагу даном потписивања.
Председник Русије Владимир Путин раније је на седници Савета безбедности о нуклеарном обуздавању предложио да се размотри ажурирање основа државне политике у области нуклеарног обуздавања. Путин је рекао да Русија задржава право да употреби нуклеарно оружје у случају агресије, укључујући и ако непријатељ, користећи конвенционално оружје, ствара критичну претњу суверенитету. Он је додао да се предлаже да се агресија од стране ненуклеарне државе уз учешће нуклеарне сматра њиховим заједничким нападом на Руску Федерацију.
Потписивање указа уследило је два дана након што су бројни медији објавили да су Сједињене Америчке Државе дозволиле Кијеву да западним оружјем изводи нападе у дубину руске територије.
„Њујорк тајмс“ је у недељу, позивајући се на неименоване званичнике америчке администрације, јавио да је амерички председник Џозеф Бајден први пут дао Украјини дозволу да користи ракете дугог домета за гађање циљева у дубини руске територије. Према писању медија, шеф Беле куће је предузео овај корак након што су се појавили извештаји о „доласку војника из Северне Кореје у Курску област“.
Са своје стране, лист „Фигаро“ је објавио да су и Француска и Велика Британија дозволиле Украјини да гађа руску територију ракетама „скалп“ и „сторм шедоу“, да би потом уклонио информације из свог чланка.
Према наводима Ројтерса, Украјина би могла у наредним данима да изведе прве нападе ракетама дугог домета на територију Русије. Кијев ће, како је навео Блумберг, моћи да користи „атакамс“ за гађање Курске области.
Руски званичници су након одлуке Вашингтона упозорили да свету прети трећи светски рат и да ће Москва снажно одговорити.
Погледајте и: