Покушавао је током целе године Рафаел Надал да се врати на терен, али никако није успевао да заличи на старог „Бика са Мајорке“ па је тако донео очекивану одлуку да заврши каријеру.
Симболично од тениса ће се опростити у Шпанију играјући за своју земљу, а пред опроштај му се емотивним речима обратио Роџер Федерер.
„Идемо, Рафа! Док се спремаш за дипломираш тенис, имам неколико ствари да поделим пре него што можда постанем емотиван. Почнимо са очигледним: побеђивао си ме – много! Више него што сам ја успевао тебе да победим. Изазвао си ме на начин на који нико други није могао. На шљаци, осећао сам се као да ступам у твоје двориште, а ти си ме натерао да радим више него што сам икада мислио да могу, само да задржим своју позицију. Натерао си ме да поново измислим своју игру – чак сам отишао толико далеко да сам променио величину главе рекета, надајући се било каквој предности“, почео је Федерер.
Истакао је Швајцарац да се одувек дивио Рафиним ритуалима.
„Нисам баш сујеверан, али ти си то подигао на виши ниво. Читав твој процес. Сви ти ритуали. Позиционирање флаша са водом као да су војници-играчке у формацији, поправљање фризуре, померање доњег веша… Све то највећим интензитетом. Потајно, некако ми се свидела цела та ствар. Зато што је било тако јединствено – то си био ти. И знаш шта, Рафа, учинио си да још више уживам у игри. Океј можда не у почетку. После Аустралијан опена 2004. први пут сам освојио прво место на АТП листи. Мислио сам да сам на врху света. И био сам, али два месеца касније, када си изашао на терен у Мајамију у својој црвеној мајици без рукава, показујући те бицепсе, убедљиво си ме победио. Сва та бука коју сам слушао о теби – о том невероватном младом играчу са Мајорке, генерацијском таленту, који ће вероватно једног дана освојити велики успех – није била без покрића. Обојица смо били на почетку нашег путовања и на крају смо га заједно прешли. Двадесет година касније, Рафа, морам да кажем: Каква невероватна каријера! Укључујући 14 трофеја на Ролан Гаросу – историјски! Због тебе се поноси Шпанија… Због тебе се поноси читав тениски свет“, пише у писму славног Швајцарца.
„Стално размишљам о успоменама које смо поделили. Како смо заједно промовисали спорт. Како смо одиграли тај меч на терену који је био пола од шљаке, пола од траве. Како смо оборили рекорд посећености свих времена играјући пред више од 50.000 навијача у Кејптауну у Јужној Африци. Увек ме орасплоложи. Давали смо све од себе на терену, а онда, понекад, буквално смо морали да држимо један другог током церемоније трофеја.
Још сам захвалан што си ме позвао на Мајорку да помогнем у покретању Академије Рафа Надал 2016. У ствари, на неки начин сам сам себе позвао. Знао сам да си превише љубазан да би инсистирао да будем тамо, али нисам желео да то пропустим. Увек си био узор деци широм света, а Мирки и мени је драго што су сва наша деца тренирала на твојим академијама. Забавили су се и научили толико тога—као и хиљаде других младих играча. Иако сам се увек бринуо да ће моја деца доћи кући да играју тенис левом руком.
А онда је био Лондон – Лејвер куп 2022. Мој последњи меч. Изузетно ми је значило то што си био уз мене – не као мој ривал, већ као мој партнер у дублу. Делити терен са тобом те ноћи, и поделити те сузе, заувек ће бити један од посебних тренутака у мојој каријери.
Рафа, знам да си фокусиран на последњи део своје епске каријере. Разговараћемо када буде готово. Засад, само желим да честитам вашој породици и тиму, који су сви одиграли велику улогу у твом успеху. И желим да знаш да твој стари пријатељ увек навија за тебе, и да ће навијати једнако гласно за све што следеће урадиш.
Увек ти желим све најбоље, твој фан,
Роџер Федерер”, стоји у писму швајцарског тенисера.