Аналитичари напомињу да су ово за сада само писања западних медија, а да званичне потврде Вашингтона за сада нема. Могуће је да су ово само „пробни балони“ и провокација смишљена са циљем да се тестира одлучност Москве. Запад је упознат са тим да ће Москва дозволу за извођење удара доживети као директно учешће у војној агресији на Русију, о чему је Владимир Путин отворено говорио.
Ако ова одлука буде донета, то ће значити директно учешће земаља НАТО-а, САД и европских земаља у рату у Украјини и то, наравно, битно мења саму суштину, саму природу сукоба. То ће значити да су земље НАТО-а, САД и европске земље у рату са Русијом. А ако је то тако, онда ће и Москва донети одговарајуће одлуке на основу претњи које ће јој бити створене, рекао је Путин.
Ради се о томе да ударе не врши Украјина, већ оне земље које дају дозволу. Украјинска војска није у стању да користи такво оружје, већ се у том случају користe ресурси НАТО-а. Навођење и друге услуге пружају војни стручњаци западних земаља, што говори о њиховој умешаности у украјински сукоб.
У сваком случају, не искључује се могућност да ће одлазећи амерички председник Џозеф Бајден и коначно донети такву одлуку. То се тумачи и као део унутрaшње политичке борбе у САД. То је игра против Доналда Трампа и, између осталог, освета за пораз демократа на председничким изборима.
Демократе и Бајден покушавају да долију уље на ватру и додатно изазову напетости и „ескалирају сукоб“ два месеца пре краја Бајденовог мандата.
Бајденова администрација жели да Трампу што је више могуће загорча живот, тако да ће он прве месеце свог председниковања морати да проведе у „рашчишћавању рушевина” које су оставиле демократе.
„Већ сам говорио да ће преостала два месеца бити најтежи месеци. Управо у овом периоду, Бајден и Зеленски ће покушати да створе услове којима ће Трампу смањити шансе за нормализацију односа са Русијом. Минимизираће те шансе, што значи да ће се максимално повећавати напетост, доводећи на тај начин ситуацију до могућег директног сукоба између Русије и САД-а, као и између Русије и НАТО-а“, каже војни експерт Константин Сивков.
Потез Вашингтона, пре него што новоизабрани председник Доналд Трамп ступи на дужност 20. јануара, уследио је после вишемесечних захтева украјинског председника Владимира Зеленског да дозволи украјинској војсци да користи америчко оружје за гађање руских војних циљева далеко од границе.
Какав ће бити одговор Русије
Бајденова одлука се тиче балистичких пројектила „атакамс“. Оружане снаге Украјине су донедавно тим пројектилима гађале искључиво Крим и нове руске регионе – ДНР, ЛНР, Запорошку и Херсонску област, али сада ће се на мети наћи и други руски региони. Већина пројектила је оборена противваздушном одбраном.
„Што се тиче „aтакaмса“, ове ракете су сличне нашој „точки У“. То су ракете америчке производње и, по правилу, користи их америчка војска. Они, наравно, могу да тврде да су наводно напустили америчку службу и да су тобоже добровољци, али ће, у ствари, амерички војници примењивати те пројектиле. Тиме, у ствари, НАТО улази у рат против Русије“, каже Сивков.
На тај начин Бајден оставља Трампу ситуацију у којој се САД налазе у стању рата са Русијом, истиче експерт.
Сивков оцењује да Русија неће нападати циљеве НАТО-а. Он сматра да ће Москва „реаговати веома мудро и обазриво, сачекаће да Трамп дође на власт или да се у Сједињеним Државама деси нешто озбиљно што ће их натерати да одустану од свега. Међутим, ако дође до напада на нуклеарну електрану Курск, то ће бити равно нуклеарном удару и довешће до директног сукоба са НАТО-ом.
„Постоји могућност таквог развоја догађаја, несумњиво. А ако се то догоди, онда ће удар ићи у потпуно другом правцу – по територији НАТО земаља. Ово се не доводи у питање“, сматра Сивков.
Коментаришући одлуку западних земаља да дозволе ударе далекометним оружјем дубоко у руску територију, шеф Комитета за одбрану Државне думе генерал Андреј Картаполов, оценио је да ће напади на војну инфраструктуру Украјине, укључујући аеродроме и складишта наоружања, спречити лансирање тактичких пројектила усмерених на Русију. Напади на аеродроме искључиће могућност узлетања авиона. То значи да ракете које се испаљују из авиона неће бити коришћене, навео је Картаполов.
Према Картаполову, одговор на одлуку западних земаља је „неизбежан“ и за Запад неочиван.
Он је такође напоменуо да су руски системи ПВО „способни да данас пресретну било који ваздушни циљ“, a то се односи и на крстареће ракете и на балистичке мете као што су пројектили „атакамс“.
„Већ смо их пресретали, тако да ту нема ништа ново“, нагласио је Картаполов.
Руски стручњаци напомињу да су руски противваздушни ракетни системи С-400, С-300В4 и комплекси Бук-М3 способни су да пресретну америчке оперативно-тактичке ракете „атакамс“.
Руски стручњаци подсећају да су Оружане снаге Украјине добиле „атакамс“ од Американаца у две верзије – Блок 1 и Блок1А са дометом од 165 и 300 километара. Модификација дужег домета из центра Харкова стиже до Вороњежа, а од дела Запорошке области под контролом Кијева - до Ростова на Дону, важне транзитне тачке за руске трупе које делују у правцу Доњецка.
Шта је циљ Америке
Трамп још није преузео дужност председника, али је већ изнео главне правце своје политике, који се разликују од планова садашње администрације Беле куће.
Из Трамповог тима су већ наговестили да ће његова администрација вероватно преиспитати скоро све одлуке актуелног америчког председника Бајдена, укључујући употребу ракета „атакамс“ за нападе у дубину руске територије.
Међутим, и његова „мирољубива“ реторика не би требало никог да завара.
Руски медији подсећају да је до сада много пута виђено како су, после изјава о миру, Сједињене Државе инсценирале нове антируске провокације. Дакле, у овом случају, и Бајден и Трамп играју ову игру заједно, и заједно са целокупном америчком елитом.
Руски лист „Взгљад“ закључује да ће Сједињене Државе, било под Бајденом или Трампом, увек желети да нанесу стратешки пораз Русији. Разлика је у детаљима. Ако је Бајден покушао да нанесе овај пораз „ратом на периферији“ - у Украјини, онда ће Трамп покушати да уради исто кроз политичке уцене и закулисне преговарачке шеме.
Русија може да има само један одговор на оба - победа у украјинској специјалној операцији.