Пут којим се ређе иде, традиционално и судбоносно изабрала је Србија.
Тако је било када је у питању одлазак на Европско првенство, када су Орлови у полуфиналу баража елиминисали у гостима Норвежане, а пали на сабласно празној Маракани у јеку пандемије вируса корона у пенал-лутрији пред Шкотима...
И сада је Србија изабрала онај тежи пут, којим се ређе иде.
Јер, да су изабраници Драгана Стојковића у Лесковцу на стадиону Дубочица победили Данце били би други у групи. Овако, остали су на трећој позицији, па ће лидер Шпанија и другопласирани Данци у четвртфинале, а Србија је осим одласка у бараж, одредила себи судбину да из другог шешира крене пут Мундијала 2026. године.
А, шта то заправо значи и зашто је то толико тежи пут?
Одговор је врло прост и сам се намеће. Србија као „станар“ другог шешира неће моћи да игра са Украјином, Турском, Шведском, Велсом, Пољском, Мађарском, Грчком, Румунијом и Норвешком.
Али, зато јој „не гине“ нека од најбољих репрезентација света из првог шешира у ком се налазе: Француска, Шпанија, Енглеска, Белгија, Холандија, Португалија, Италија, Немачка, Хрватска, Швајцарска, Данска и Аустрија.
Када је у питању трећи шешир ту су: Словенија, Ирска, Финска, Грузија, Албанија, Северна Македонија, Исланд, Северна ирска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Израел.
У четвртом шеширу су: Бугарска, Луксембург, Белорусија, Јерменија, тзв. Косово, Казахстан, Азербејџан, Естонија, Кипар, Летонија, Фарска Острва и Литванија.
Пети шешир: Молдавија, Малта, Андора, Гибралтар, Лихтенштајн и Сан Марино.
Јасно је да ће за Пиксијеве Орлове кључни бити ривал из првог шешира, а оно што је додатно отежавајућа околност јесте да ће директан пласман на Мундијал обезбедити само првопласирана екипа из групе...
Значи, најбољих 13 „овериће директну визу“, док ће још три репрезентације кроз квалификације наставити борбу.
Јасно је да ће пут бити трновит, укупно 12 тимова биће подељено у три костура и из сваког ће ићи само победик.
А, ту треба добити два меча у исто толико утакмица.
Претходни пут је то Србија доживела под командом селектора Љубише Тумбаковића и стала је на финалном степенику и то у свом дворишту на стадиону „Рајко Митић“, када је шкотски голман Маршал одбранио ударац миљенику нације и рекордеру Александру Митровићу.
За крај да се вратимо и на Лигу нација, јер ће Србија у баражу играти у марту месецу, а ривал ће бити познат у петак после жреба у Ниону који је заказан тачно у подне.
Потенцијални ривали су Грчка и Аустрија, али се чека расплет у осталим групама, па тако Орлови могу и на Чешку, Албанију, Грузију или Украјину, Турску, Велс или Исланд.
Дефинитивно је Србија тим ремијем у Лесковцу себи „запржила чорбу“, изабравши пут којим се ређе иде...
"Идемо тежим путем у квалификације. Утакмица је све показала, али је изостала победа. Ово је прави пут, да се игра без страха, нападачки. Срећа није била на нашој страни. Али, ако наставимо овако, можемо да израстемо у добру репрезентацију. Дуг је пут пред нама. Хвала свим навијачима, жао ми је због њих, одужићемо им се други пут", рекао је Влаховић који 500 и кусур дана није постигао гол у репрезентативном дресу.